Prognani iraèki disidenti koji rade na politièkim okvirima u buduæem Iraku zabrinuti su da bi politièko gloženje izmedju iraèkih Kurda, Šiita i Sunita i manjih etnièkih grupa moglo narušiti svaki napor za primenu demokratskih reformi. Saosnivaè opozicionog Iraèkog nacionalnog pokreta Hatem Muhlis izražava bojazan da bi neposredno posle svrgnuæa Sadama Huseina moglo doæi do vendete i revanšistièkog ubijanja èija meta bi bila uglavnom sadašnja vladajuæa elita.
”Svaka porodica je iskusila ono što je Sadam uèinio. Želja za osvetom i mogla postati norma u Iraku što bi nesumnjivo štetilo našem nastojanju da ujedinimo Iraèane. Najgora moguænost bi bila da dobijemo drugog diktatora.“
Amerièki funkcioneri razmatraju naæin upravljanja Irakom, ukoliko Sadam Husein bude uklonjen s vlasti. Prema jednoj zamisli, upravljanje bi se poverilo jednom amerièkom komandantu koji bio zadužen za održavanje reda i mira i nadžiranje napora za izgradnju demokratskih institucija. Neki iraèki poliitèki disidenti nisu naklonjeni toj zamisli i tvrde da bi sdami Iraèani terebalo da preuznmu vlast što je moguæe brže. Èlan Nacionalne zadužbine za demokratiju sa sedištem u Vašingtonu Leit Kuba pridružio se drugim prognanim iraèkim profesionalcima u izradi okvira tranzicije u Iraku. Prema njegovim reèima, jedan od izazova je da se spreèi svaki pokušaj nesložnih opozicionih grupa i plemenskih vodja da pretvore osnivanje prelazne vlade u borbu za vlast.
”Ako se politièkegrupe budu borili za vlast, a boriæe se, ako im se da vlast sada, pre nego što se odrede propisi o dobijanju ili podeli vlasti, to æe dovesi do borbe a borba do diktature jer je diktatura na kraju krajeva jedini naèin da se postigne stablost.“
Iraèka Kurdkinja Džihan Hadžibadri , inženjer po profesiji, sada stdira rešavanje sukoba. Hadžibadrijeva je nedavno ukazala na jednoj konferenciji u Vašingtonu da se u svakom naporu za izmirenje u Iraku moraju uzeti u obzir decenije politièke obespravljenosti.
”Koreniti uzrok konflikta je u tome što jedna etnièka grupa nameæe svoj identitet ostalima i drži veæinu vlasti, iako je u manjini.“
Hadžibadrijeva je navela da Suniti koji su na vlasti u Iraku zastupaju manje od treæine iraèkih stanovnika èiji broj iznosi dvadeset èetiri miliona. Brojnije manjine, kurdska i šiitska, veæinom su iskljuèene iz vlasti pod Sadamom Huseinom. Usled toga, kako naglašavaju analitièari poput Renda Rahima Franckea, potrebno je da se stvori nacionalni politièki identitet koji æe prevaziæi