Dž.O.: Za mene se to pitanje svodi na jedno: da li Srbi i ostale manjine mogu da žive bezbedno i ostvare prosperitet na Kosovu. Mislim da je za sada odgovor na to negativan. Kosovske institucije æe morati da ulože iskrene napore da Srbima i drugim manjinama obezbede individualnu i kolektivnu slobodu. Bez toga ne mogu steæi pravo na nezavisnost niti pravo pridruživanja nekom drugom entitetu. Vlada Srbije, sa svoje strane, treba da ohrabruje kosovske Srbe da žive na Kosovu i prestane da se bavi iluzijom da rešenja dolaze iz Beograda. To takoðe znaèi da Beograd treba da prestane da upuæuje sredstva na Kosovo mimo kosovskih institucija. Takoðe smatram da probni baloni i predlozi koji podstièu sporove i imaju za cilj privlaèenje pažnje meðunarodne zajednice - kao što je poziv da se srpske snage vrate na Kosovo - samo èine ljude nervoznim. Takoðe, nema nikakve svrhe govoriti o podelama i promenama granica. Na Balkanu je oèigledno najlakša stvar raspravljati o novim granicama. Veština je, meðutim, da više toga ne bude. Vreme je da se ulaže u bolji život ljudi i prekinu rasprave o granicama, koje imaju samo simboliènu vrednost. Džems Obrajen je za naš program takoðe prokomentarisao nedavne izjave ovdašnjih zvaniènika da æe amerièka finansijska pomoæ biti i dalje uslovljena saradnjom beogradskih vlasti sa Meðunarodnim tribunalom za ratne zloèine:
Dž.O.: Suština svega je da treba reæi istinu i predati nekolicinu ljudi. Mladiæa, koji redovno dolazi u Beograd i odlazi iz grada i druge, posebno one povezane sa ratom u Hrvatskoj i Vukovarom. Biæu potpuno otvoren, gotovo cinièan. Srbiji je nepohodno da napreduje. Najbolji naèin da to uèini je da se napokon odrekne ostataka prošlosti. Držati se Mladiæa i dozvoliti mu da se krije je najgori naèin samokažnjavanja. Reformisti, koji se zalažu za približavanje Evropi, mogli bi da iskoriste ovaj spoljni pritisak. Mogli bi da kažu: “Èujte, ne možemo da napredujemo i poènemo da ostvarujemo životni standard kakvom svi težimo zbog nekolicine osoba i onih koji ih štite. Ne možemo zbog meðunarodne zajednice, koja nam to neæe dozvoliti”. Time bi mogli još više da istaknu potrebu za kretanjem napred i podržati one koji se za to zalažu. Dalje neprihvatanje saradnje ne vodi nièemu. Potpuno se slažem sa ocenom ambasadora Prospera.
