Drugog dana svedoèenja na Kapitol hilu, predsedavajuæi Upravnog odbora amerièkih federalnih rezervi, Alen Grinspen se još više distancirao od predloženog smanjenja poreza, inaèe glavnog elementa u ekonomskom programu administracije predsednika Buša. Grinspen je juèe ponovio svoju zabrinutost zbog moguæih posledica smanjenja poreza i poveæane budžetska potrošnja na obim budžetskog deficita. Grinspen je sa oduševljenjem podržao poreska smanjenja, koja su pre dve godine usvojena na predlog administracije predsednika Buša. No, nakon trogodišnjeg perioda budžetskih suficita -- zbog recesije i kolapsa berzanskih tržišta ponovo dolazi do budžetskih deficita. Prema predviðanjima veæ visoki deficiti æe nastaviti da rastu i u narednih nekoliko godina. Grinspen je zakonodavcima rekao da treba da vode raèuna o budžetskim deficitima koji æe nastupiti kada Amerikanci, takozvane “bejbi-bum generacije”, poènu da koriste svoje penzije i poènu da povlaèe svoje ušteðevine.
“U periodu posle 2011. i 2012. budžetski deficit æe poèeti da se poveæava u zabrinjavajuæem obimu”.
Grinspen je takoðe ponovio da opasnost rata sa Irakom podriva poslovno poverenje i koèi privredne aktivnosti. Na pitanje koliko cena nafte i moguæi prekid snabdevanja u nafti mogu uticati na ekonomiju, Grinspen je rekao:
“Sreæom, potrošnja nafte u svetu u narednom tromeseèju biæe u sezonskom padu. U aprilu, maju i junu potrošnja ciklièno opada, što znaèi da bi u sluèaju prekida snabdevanja došlo do umerenog porasta cena. Ali, kao što ste rekli, ako bi prekid snabdevanja trajao godinu dana, to bi bilo zabrinjavajuæe”.
Cena nafte iznosi preko 35 dolara po barelu. Da podsetimo da je tokom Zalivskog rata 1991. poveæanje cene nafte dovelo do opšte ekonomske recesije. Tokom dvodnevnog pretresu u amerièkom Kongresu, Alen Grinspen je takoðe istakao da su amerièke kamatne stope veoma niske, da je tržište stambenih objekata veoma snažno i da je refinansiranje stambenih zajmova nižim kamatama doprinelo da se održi privredni rast.