NASA je više godina radila na projektu letelice u obliku klina, napravljene od kompozitnih ne-metaliènih materijala. Za razliku od šatla, ta nova letelica, takozvana X-33, poletala bi u orbitu u jednom stepenu, bez pomoænih pogonskih raketa, a vraæala bi se na Zemlju na takav naèin da bi bila spremna za upotrebu u roku od nekoliko dana, a ne meseci. Letilica X-33 je trebala da bude spremna za upotrebu 2006-e godine, ali je NASA 2001-e prestala sa daljim radom na tom projektu, nakon tehnièkih problema u vezi sa pogonskim motorima, rezervoarima za gorivo, kao i drugim delovima. Amerièki zakonodavci su, takoðe, NASU optužili zbog nerealno niskih procena troškova projekta. Pet Deš (Pat Dash) iz nacionalnog udruženja za izuèavanje svemira, privatne interesne grupe, smatra da se X-33 oslanjao na preveliki broj neisprobanih tehnologija.
“Mislim da su pokušali da postignu nemoguæe. Pokušali su da preðu sa šatla, kakav je sada, na novu letilicu, koja podrazumeva džinovski tehnološki skok. Kada se sada posmatra, pitanje je – kako æe izgledati nova generacija šatla? Neæe biti u pitanju revolucionarna tehnologija, veæ æe biti upotrebljena usavršena tehnologija.”
NASA saraðuje sa nekoliko amerièkih aeronautièkih kompanija, u pokušaju da iznaðe drugaèijeg naslednika šatla. Umesto da se fokusira na jedno rešenje, poput X-33, novi projekat razvija svoje tehnologije i principe rada. Oni su obuhvaæeni u svih 15 nacrta letilica, koje bi u orbitu – poput šatla – stizali dvo-stepenim procesom, a imali bi metalnu spoljašnost, umesto kompozitnih materijala. Denis Smit (Dennis Smith), zvaniènik NASE koji se nalazi na èelu razvojnog programa, kaže da æe lista od 15 predloga – do kraja ove godine – biti svedena na 2, a do 2006-e æe biti izabran jedan.
“Mi zaista verujemo da smo na putu da ostvarimo razvoj druge generacije obnovljivih letilica. Razvijamo neophodne aspekte kako bi novi sistem bio mnogo bezbedniji, pouzdaniji i ekonomièniji.”
Sa stanovišta NASE, ekonomiènije znaèi da se cena izbacivanja tereta u orbitu smanji za 90%. Bezbednije znaèi da se rizik smanji, sa sadašnjeg odnosa 1 u 250 letova šatla, na nivo 1 u 10 hiljada letova… Meðutim, prošle godine je nezavisno konsultantsko telo NASE objavilo da takav projekat nije verovatan. Konsultanti smatraju da nije realno postavljen željeni nivo bezbednosti, kao i da troškovi neæe moæi da budu tako niski. Jedan od konsultanata, Džerard Elverum (Gerard Elverum), izjavio je pred pod-komitetom predstavnièkog doma da NASA neæe uspeti da ispoštuje plan rada za 2012-u godinu, osim ako se, pre 2006-e, ne odluèi za jednu od predloženih letilica.
“Ako se tek 2006-e donese odluka o potpuno novoj letilici, koja treba da sadrži puno novih tehnologija, neæe biti moguæe da se šatl izbaci iz upotrebe do 2012-e. Ako mi, kao što verujem, nismo u stanju da ispoštujemo rok do 2012-e, onda nam samo preostaje da guramo i da obezbedimo da možemo da koristimo šatl do 2020-e.”
Meðutim, predloženi produžetak radnog veka šatla mnoge brine. Više meseci pre nesreæe Kolumbije, bivši savetnik NASE za bezbednost, Robert Blomberg, rekao je pred Kongresom da budžetska smanjenja dovode u opasnost ostarelu flotu, koja je u upotrebi veæ 22 godine.
“Ja nikada ranije nisam ovoliko bio zabrinut za bezbednost šatla. Svi moji instinkti mi govore da je sadašnji pristup samo podloga za buduæe nesreæe.”
NAS-in savet za bezbednost, na èijem èelu se nalazio gospodin Blomberg, ukazao je na nekoliko razloga za zabrinutost. Savet smatra da su budžetska smanjenja dovela da ukidanja odnosno odlaganja bezbednosnih unapreðenja, do smanjenja broja radnika, kao i ostarele infrastrukture za lansiranje. Jedan od kongresmena, Bart Gordon, rekao je da se boji da se može dogoditi da flota šatlova zastari pre nego što bude bilo moguæe da se ona zameni, što bi u neprilike dovelo meðunarodnu svemirsku stanicu.
“Verovatnoæa je velika da, ako se nešto ne promeni, neæe biti naèina da se opslužije svemirska stanica.”
Denis Smit, koji se nalazi na èelu razvojnog programa NASE, napominje da svemirska agencija nije predvidela puno sredstava za zamenu šatlova, nakon 2006-e godine. On, meðutim, napominje da – ako to SAD mogu sebi da priušte – i ako dozvole NASI da ga finansira, da bi novi šatl moga biti gotov na vreme.
“Mi smo na Mesec otišli u roku od 9 godina, a šatl smo razvili za 8 godina. Pred nama je 10 godina, pa se sve svodi samo na odluku da se stane iza novog programa.”
Ostaje da se vidi, hoæe li nesreæa Kolumbije poveæati politièku spremnost da se reši pitanje naslednika šatla.