Kratkoroèno gledano, najpre se mora utvrditi šta je uzrokovalo raspad i eksploziju šatla “Kolumbija“ i zatim odstraniti problem. Direktor NASE Šon O’Kif je èvrsto obeæao u intervjuu te-ve mreži Si-bi-es da æe to biti uradjeno.
“ Utvrdiæemo šta se dogodolo. Dugujemo to porodicama posade . Moramo proveriti svaku pojedinost i ustanoviti šta je pruzrokovalo tragediju. Kada to ustanovimo, izvršiæemo korekciju i vratiæemo se letu.“
Èlanovi Kongresa takodje obeæavaju da æe se svemirski program oporaviti. Dok je bio kongresmen, sadašnji senator Bil Nelson, demokrata iz Floride, leteo je 1986. godine šatlom “Kolumbija“ . Senator Nelson je izneo svoje gledšte u intervjuu te-ve mreži En-bi-si.
”Uveren sam u volju amerièkog naroda da istražujemo svemir koja može da se realizuje programom koji æe nas odvesti dalje od svemirske stanice, do Marsa ili ponovo na mesec. Ta vizija može da se ostvari svemirskim programom.”
Drugi veteran putovanja u svemir je bivši senator Džon Glen. Poznat kao prvi Amerikanac koji je obleteo zemlju u kapsuli Merkuri 1962., Džon Glen se u sedamdeset sedmoj godini života pridružio posadi svemirskog šatla “Diskaveri“ u misiji 1998. Glen je ukazao u intervjuu te-ve mreži En-bi-si da bi amerièku javnost trebalo podsetiti na koristi amerièog svemirskog programa.
“ Trebalo bi imati na umu da u svemir ne letimo da bismo se provozali iz zadovoljstva. U svemiru smo zbog stvari koje imaju vrednost za sve na zemlji.“
Raspad svemirskog satla “Kolumbija “ u prošlu subotu iznad Teksasa i tragièna smrt svih sedam èlanova posade predstavlja treæi gubitak ljudskih života u analima amerièkog programa istraživanja svemira. Trojica astronauta šatla “Apolo“ izgubila su život u požaru 1967. godine u Kenedijevom svemirskom centru u Kejp Kanaveralu na Floridi. Svih sedam èlanova posade šatla “Èelendžer“ poginulo je u eksploziji šatla ubrzo posle uzletanja 1986. Amerièko iskustvo u svemiru oduvek obeæava veliki uspeh i veliki rizik. Predsednik Džon Kenedi je odredio kurs svemirskih istraživanja poèetkom šezdesetih godina proslog veka.
“Naš cilj je da pre isteka ove decenije pošaljemo èoveka na mesec i da ga bezbedno vratimo na zemlju. “
Taj cilj je postignut u julu 1969. godine kada je astronaut Nil Armstrong stupio na Mesec u letu “Apolo-11“ i ušao u istoriju reèima.
”To je mali korak za èoveka, divovski korak za èoveèanstvo.“
Posle tragedije šatla Kolumbija amerièki predsednik Džordž Buš pružio je uveravanje Amerikancima da æe se svemirska istraživanja nastaviti.
”Èoveèanstvo je kroèilo u nepoznata prostranstva van našeg sveta vodjeno nadahnuæem otkriæa i èežnjom za spoznajom. Naše putovanje u svemir æe se nastaviti.”