Èak i za iskusnog istorièara umetnosti i kustosa Metropolitena Karmen Bambah, organizatora izložbe sa blizu 120 crteža, toliki broj radova Leonarda da Vinèija na jednom mestu je dirljivo iskustvo:
”Ovo je verovatno jedan od najemotivnijih perioda mog èitavog života. Svi ti radovi, koji se obièno èuvaju u tami, u crnim kutijama, izloženi su ovom prilikom na zidovima muzeja. Videti ih sve ovde predstavlja veoma emotivan momenat.“
Postavka pod nazivom ”Leonardo da Vinèi - majstorski crtaè“ obuhvata èitavu karijeru umetnika, od doba kada je radio kao pomoænik majstora u Firenci, 1470-tih, preko njegovih najproduktivnijih godina kad je bio nauènik i izumitelj u Milanu, pa do povratka u Firencu poèetkom 16. veka i smrti u Francuskoj 1519. godine. Karmen Bambah kaže da radovi na ovoj izložbi pružaju retku priliku da se uporede brojni talenti Leonadra da Vinèija kao umetnika, nauènika, inženjera, teoretièara, uèitelja - jednom reèju svestranog ”renesansnog èoveka“.
”On je duboko verovao u proces otkriæa i racionalizacije. Istovremeno, bio je duboko svestan misterije sveta i ljudskog života. On puno o tome prièa. Misterije života i velika dubina ljudskih emocija su sredstva koja uoblièavaju fizièki pokret. Zato su njegove figure tako duboko uverljive.“
Mada je Leonardo da Vinèi možda najbolje poznat po platnima kao što su Mona Liza i Tajna veèera, danas je saèuvan mali broj njegovih slika - najviše 15 - dok s druge strane postoji èetiri hiljade stranica njegovih crteža i beleški u brojnim kolekcijama širom sveta. Jedna od slika na izložbi, nezavršeno platno pod nazivom: ”Sveti Jeremija se moli u divljini“, ima otisak umetnikovog prsta u gornjem levom uglu. Direktor Metropoliten muzeja Filipe de Montebelo kaže da ovakvi mali detalji èine ovu izložbu tako važnom.
”Imate magièni oseæaj da gledate umetnika preko ramena, kako slika i stvara. To vas tako blisko vezuje za jednu od najveæih liènosti na svetu, da je to duboko potresno.“
Izložba u Njujorku obuhvata studije Leonardovih najpoznatijih slika ”Devica sa detetom i svetom Anom“ , ”Tajna veèera“, kao i nedavno otkriveni dvostrani crtež statue Herkula, koja je možda trebalo da bude pandan Mikelandjelovom Davidu. Felipe de Montebelo istièe da su nova istraživanja pomogla u uveravanju nekih vlasnika dela da se privremeno rastanu od svog blaga. Neki struènjaci su dovodili u pitanje transportovanje i izlaganje tako vrednih umetnièkih dela, zbog njihove osetljivosti. Stari radovi su naime posebno osetljivi na svetlo i temperaturu. Medjutim, vodeæi kustos pariskog Luvra, Fransoaz Viate, kaže da se isplati preuzeti taj rizik.
”Ako nikada to ne bismo pokušali veoma mali broj ljudi u svetu bi video ova umetnièka dela.“ Dvadeset devet od izloženih crteža doneto je iz Luvra. Medju drugima koji su pozjamili svoja blaga ovom muzeju su privatni kolekcionari iz Holandije, Portugalije, Madjarske, Italije, Nemaèke, Austrije i Sjedinjenih Država. Kraljevska biblioteka Vindzorskog dvorca, u Engleskoj, pozajmila je Metropolitenu 31 crtež. Ova ista postavka biæe izložena u Luvru kasnije ove godine.