Ukoliko vladin budžetski predlog bude odobren u Kongresu, sekretarijatu za odbranu æe biti dodeljeno skoro trista osamdeset milijardi dolara iduæe godine. Uz još dvadeset milijardi dolara za programe nuklearnog oružja u sekretarijatu za energiju, celokupan nacionalni odbrambeni budzet za iduæu, 2004. godinu, iznosio bi blizu èetiri stotine milijardi dolara. To predstavlja poveæanje od èetiri odsto.
Vladinim dugoroènim planom vojnih izdataka predvidja se da æe izdaci porasti na preko pet stotina milijardi dolara do 2009. godine. Pentagon je ukazao da je tema novog budzeta “Suoèavanje sa današnjim pretnjama uz istovremene pripreme za sutrašnje izazove.“ Odbrambeni budzet je usredsredjen na preobražaj oružanih snaga u domenima koji se smatraju kritiènim u ratu protiv terorizma i suoèavanju sa drugim nekonvencionalnim pretnjama. Na primer, izdaci za snage za specijalne operacije porašæe za pedeset odsto - sa tri milijarde na èetiri i po milijarde dolara.
Pentagon takodje planira da poveæa broj komandosa za skoro dve hiljade i da èetiri podmornice osposobi za lansiranje krstareæih raketa i transportovanje snaga za specijalne operacije. Vlada predsednika Buša takodje predlaže da se poveæaju izdaci za bezpilotne letelice, špijunske avione sa daljinskim upravljanjem, poput “Predatora“ , koji su igrali važnu ulogu u ratu u Avganistanu i izvidjaèkim misijama iznad Iraka. Medju drugim glavnim stavkama budzetskog predloga za 2004.godinu je poveæanje izdataka za programe hemijsko-biološke zaštite, protivraketnu odbranu i novu satelitsku, radarsku, kompjutersku i komunikacionu opremu. Predvidjena su takodje sredstva za mali broj novih brodova i aviona.
U budžetskom predlogu se zanemaruje moguæa cena rata sa Irakom. U njega nije ukljuèena specifièna stavka jer je - po reèima visokih odbrambenih funkcionera - ta cena neizvesna. Ukoliko bude rata, vlada æe morati da zatraži dopunsko odvajanje novèanih sredstava.