Preovlaðujuæa ocena amerièkih eksperata je da je 11. septembar 2001. godine oznaèio istorijsku prekretnicu za svet, u pogledu amerièkih spoljnopolitièkih prioriteta. Profesor Endru Besevik se ne slaže sa tim. Po njegovim reèima, dogaðaji 11. septembra su samo na izoštreniji naèin ukazali na aspekte amerièke politike, koji su veæ bili prisutni, tokom 90-tih godina. Administracija predsednika Buša je nastavila politiku prethodne administracije bivšeg predsednika Klintona, kaže Besevik:
“Administracija predsednika Buša je predana istom projektu kao i Klintonova administracija. No, sada posle dogaðaja 11. septembra amerièka vlada je mnogo spremnija da moæ Sjedinjenih Država upotrebi na odluèniji naèin nego ranije.”
“Ako bi bio upitan da li postoji velika strategija Sjedinjenih Država odgovorio bih sa “da” i ukazao bih na njena èetiri kljuèna naèela” - kaže naš sagovornik:
“Prvo je da Amerika predstavlja avangardu u istoriji i istorijskom procesu i dodeljena joj je uloga glavne pokretaèke snage za ostvarenje istorijskih ciljeva. Amerièke vrednosti, koje odreðuju amerièki naèin života takoðe imaju univerzalnu vrednost. Ta ideja, inaèe, potièe još iz vremena predsednika Vudro-a Vilsona. Drugo naèelo se tièe meðunarodnih odnosa, posebno meðunarodnih ekonomskih odnosa. Amerièki politièari još od Drugog svetskog rata zastupaju ideju da prosperitet Sjedinjenih Država zavisi od stepena otvorenosti meðunarodnog poretka u kojem bi trebalo da postoje slobodna trgovina, neometana cirkulacija kapitala i slobodan protok ideja. U tom poretku bi postojala odreðena pravila igre, kao što su neprikosnovenost privatne svojine i transparentnost, drugim reèima - pravila igre kapitalizma. Treæe naèelo se tièe prioriteta amerièkog voðstva, koji drugi treba da slede, i koje omoguæava Sjedinjenim Državama slobodu akcije kada ocene da je ona neophodna za dobrobit zemlje, kao i ostalog sveta. Èetvrto i poslednje kljuèno naèelo se tièe amerièke globalne vojne superiornosti, koju Sjedinjene Države nameravaju da održe i ubuduæe. Amerièke odrambene snage su organizovane da projektuju globalnu moæ, u cilju ostvarenja otvorenog meðunarodnog sistema.”
“Ne vidim, niti smatram da postoji alternativa ovakvoj strategiji, jer je status dominantne globalne sile postao neizbežan za Sjedinjene Države”, smatra profesor Endru Besevik. Meðutim, moguæe su promene u taktici:
“Moramo priznati da je naša moæ ogranièena. Takoðe treba priznati da se svet ne može menjati po našoj volji. Ideja da, na primer, Sjedinjene Države mogu da demokratizuju arapski svet, je možda neizvodljiva i mogla bi možda da izazove više problema nego što ih može rešiti. Stoga je neophodno pokazati skromnost, zatim ispoljiti meru u svemu i pažljivo odrediti gde imamo interese i gde ih nemamo, kako se ne bi uplitali i držali pridike drugima, jer time sebi samo komplikujemo stvari”.