K.A.: Izveštaj šefa inspektora UN za kontrolu naoružanja Hansa Bliksa, je pažljivo i interesantno sroèen. Bliks je ukazao da Irak saradjuje, ali nevoljno. Poslednja rezolucija UN u stvari je predstavljala poslednju šansu za Irak, ne samo da saradjuje veæ da sprovede u delo odredbe te rezolucije. Ta rezolucija je bila dovoljno neutralno formulisana da bi mogla da se protumaèi na razne naèine. Tumaèenje SAD je da Irak nije ispunio njene uslove, što æe narednih dana podstaæi energiènu debatu o tome da li je stepen iraèke saradnje zadovoljavjuæi i da li se Irak može obuzdati samo vojnim inspekcijama UN. Stav SAD je da nije reè o saradnji ili nesaradnji sa vojnim inspektorima, veæ o iraèkoj nespremnosti da se razoruža, što se do sada i nije dogodilo. SAD su ubedjene da Irak ne želi da se razoruža, pa to i ne oèekuju. U svakom sluèaju, Bliksov izveštaj æe biti predmet raznih interpretacija.
B.M.: Da li predsednik Buš poseduje dokaze o iraèkom naoružanju, i ako je to sluèaj, u kom momentu æe ih izneti pred javnost?
K.A.: Nezamislivo je da amerièka administracija ne poseduje vrlo ubedljive dokaze, koji pokazuju da je Irak blizu izgradnji nekog vida oružja masovnog uništenja -- nuklearnog, hemijskog ili biološkog. SAD su sasvim ubedjene da Sadam ima takav plan. U odredjenom momentu, SAD æe morati da stave karte na sto. Nisam siguran kada æe izneti te dokaze, ali tako osetljivi podaci su izuzetno vremenski ogranièeni. To je slièno igri pokera, kada sa adutima izlazite u najpovoljnijem momentu. Predsednik Buš æe u jednom trenutku to i uèiniti i to me sve podseæa na situaciju sa Adlajom Stivensonom, 1962. godine, tokom kubanske raketne krize, kada je administracija u odredjenom momentu obelodanila te dokaze i pokazala -- evo fotografija, evo šta su Rusi inastalirali na Kubi i evo šta æemo mi sada uèiniti. Taj momenat je, verujem, pred nama, i do njega ce svakako doæi, nadam se što pre.
B.M.: Kakve implikacije bi mogle da se oèekuju usled razlike u stavovima o iraèkom pitanju izmedju SAD na jednoj strani i Nemaèke, Francuske i Rusije, na drugoj?
K.A.: Poveljom UN se zahteva jednoglasnost akcije stalnih èlanica Saveta bezbednosti, pobednica u Drugom svetskom ratu, da bi se osiguralo da postoji legalna osnova za akciju UN. Stvarno mislim da se UN nalaze u isotorijski krtiènom momentu. Predsednik Buš je u svom govoru od 12. septembra rekao da ukoliko UN nemaju moralnu, intelektalnu i fizièku sposobnost da ostanu dosledne svojim stavovima i zahtevaju da se njihove rezolucije sprovedu u delo, SAD æe to uèiniti same. Nadam se da ipak neæe biti tako i da æe UN istupiti odluèno i jednoglasno. Ako postoji jasna i prisutna opasnost, kao što je to bio sluèaj uoèi Drugog svetskog rata, neæemo imati nikakav drugi izbor.
B.M.: Ranije ste naveli da više ne bi trebalo oèekivati aktivnu politiku SAD na Balkanu. U kojoj je to meri poveznao sa Irakom?
K.A.: Želeo bih da kažem mojim prijateljima na Balkanu, gde sam svojevremeno službovao, da je veoma važno da balkanske zemlje iskoriste ovaj trenutak i shvate da SAD više neæe biti na aktivan naèin angažovane u tom regionu, kao što je to bio sluèaj sa prethodnom administracijom. To nije zbog toga što ne hajemo za taj region ili ne shvatamo važnost tamošnje situacije, ali SAD sada imaju druge prioritete, a to su rat protiv terorizma, Severna Koreja i najvažnije pitanje razrešenja iraèke krize. Sada je vreme da balkanski lideri uoèe da æe im svetska zajednica izaæi u susret daleko više ako saradjuju, a ne ako deluju zasebno, vodjeni separatistièkim aspiracijama. Ovo je svakako vreme za zajednicku akciju. Takodje se nadam da æe balkanske zemlje podržati nastojanja SAD u ratu protiv terorizma i konfrontaciji sa Irakom.