Dejvid Bajnder obezbedio je slikoviti prikaz kriminogene socijalne strukture u mnogim balkanskim zemljama, dok je Marki predstavio korake u borbi protiv te pojave. Bajnder je naglasio ironiju da kriminal zbližava pripadnike razlièitih nacija na inaèe nacionalno trusnom Balkanu, dok je Marki istakao neophodnost pojaèane kontrole na graniènim prelazima u cilju borbe protiv šverca.
”Upravo smo razgovarali sa Svetskom bankom i vladom u Beogradu o stvaranju programa za poboljšanje prekograniènog trgovinskog transporta. Srpski carinici su po mom mišljenju medju najobuèenijima, ne samo u regionu, nego i šire, pri tom mislim i na Evropu i Ameriku. Oni mogu mnogima da budu instruktori u proceduralnim pitanjima. Ipak, šire gledano, Srbija tek treba da aktivnije udje u rad policijskih informacionih službi pri SEKI-ju. Tek nedavno Beograd je poslao jednog bivšeg policajca Interpola u sedište agencije SEKI-ja u Bukureštu, i on æe svojom spremom mnogo pomoæi u radu.“
Priznajuæi da je korupcija i dalje veliki problem u carinskim službama na celom Balkanu, Marki je dodao da je sve teže napraviti razliku izmedju medjunarodnih kriminalnih i teroristièkih grupa, pri tom pominjuæi poznate teroriste u Tadžikistanu i centralnoj Aziji i mudžahedinske elemente u Bosni.
”Posebno u Bosni, zanimaju nas mudžahedini i njihova povezanost sa centralnoazijskim teroristièkim grupama, posebno u transferu oružja. Takodje, tu je i pranje novca, posebno u saradnji sa albanskom mafijom. Albanci služe kao bankari za mnoge ove organizacije koje su inaèe povezane sa italijanskom mafijom Sakra Korona Unita. Ta veza ne samo sa Italijom veæ i švajcarskim bankama postala je veoma sofisticirana, kompleksna i teška za praæenje.“
Dejvid Bajnder identifikovao je pranje novca, trgovinu ženama, drogom, oružjem i šverc uopšte kao glavne aktivnosti kriminalnih mreža u regionu. On je istakao da u nelegalnim aktivnostima uèestvuju i najviši organi državne vlasti, i pri tom pomenuo vezu premijera Srbije Zorana Djindjiæa i Crne Gore Mila Djukanoviæa sa trgovinom cigaretama. Procenio je da oko 200 hiljada devojaka godišnje završi kao belo roblje, i da samo albanska mafija ima prihod od trgovine drogom od 2 milijarde dolara godišnje. ”Lokalne policije na sva zvona objave pronalazak 6 tona droge, ali ono što se zna jeste da 600 tona prodje neopaženo“, naveo je Bajnder, nazvavši protektorate medjunarodne zajednice Kosovo i Bosnu crnim rupama kriminaliteta.
”Albanci kažu mi nemamo autoritet, UNMIK ga ima, na èelu sa administratorom Štajnerom. Mihael Štajner istovremeno govori - na Albancima je da uèine da institucije sistema prorade...dakle nema konaènog preuzimanja odgovornosti...slièno je i u Bosni.“
Džon Marki smatra da je za borbu protiv organizovanog kriminala neophodna saradnja u oblasti razmene informacija izmedju policijskih snaga u regionu. Kao bitan korak pomenuo je i zakonsko regulisanje programa zaštite svedoka.
”Informacije su od presudnog znaèaja za zaštitu zakona. Bez svedoka ili žrtava koje su voljne da govore, pod uslovom da im se obezbedi sigurnost, neæemo moæi da pokrenemo postupke protiv švercera oružja ili ljudi, kao što je na primer sa pripadnicima bivše OVK na Kosovu.“
Obojica govornika ipak su priznali da organizovani kriminal nije samo balkanski veæi globalni problem. Naglašeno je da droga povezuje kriminalce od latinske Amerike do centralnog istoka. Govornici su priznali da je posle protivteroristièke ratne intervencije, koju su predvodili Amerikanci u Avganistanu, poveæana proizvodnja heroina i da latinoamerièka kokainska mafija ima vrlo bliske veze sa balkanskim kolegama. Kao jedan od faktora u borbi protiv ove pojave govornici su istakli potrebu poboljšanja ekonomske situacije i pridruženje Evropskoj uniji i evroatlanstkim oragnizacijama, što bi moglo da smanji kult heroja koji kriminalci uživaju na Balkanu.
”Ja se ne bavim rejtingom, ali ne znam koliko ljudi na Balkanu, pogotovo u srednjim i nižim slojevima društva, zaista žele da budu deo evroatlantskih integracija. Znam da žele bolje da žive i zbog toga smatram da je poboljšanje ekonomske situacije u celom regionu podjednako važno kao i borba protiv kriminalaca.“
Džon Marki je dodao da bi ratifikacija Šengenskog sporazuma o zaštiti i privatnosti podataka od strane svih 12 zemalja jugoistoène Evrope pomoglo boljoj saradnji policijskih snaga i razmeni informacionih i personalnih resursa, od Interpola, preko Europola do lokalnih policija.