Ovim izveštajem trebalo bi da zapoène nova faza debate u Savetu bezbednosti o tome kako se dalje ponašati prema Iraku. Timovi inspektora Ujedinjenih nacija pregledali su više od 300 lokacija tragajuæi za biološkim, hemijski i nuklearnim naoružanjem, od novembra kada je najnovijom rezolucijom Ujedinjenih nacija prekinuta èetvorogodišnja pauza. Rezolucijom broj 1441 Iraku je zapreæeno ozbiljnim konsekvencama ako bude ustanovljeno da je poèinio materijalne povrede i da se nije razoružao. Rokovi za sprovodjenje inspekcija su predmet žestoke medjunarodne debate. Sjedinjene Države podržane od strane Britanije, njihovog najpouzdanijeg saveznika u nagomilavanju snaga u Persijskom zlivu, tvrde da vreme za iraèko razoružavanje istièe. Druge tri stalne èlanice Saveta bezbednosti, Francuska, Kina i Rusija, zajedno sa Nemaèkom koja æe uskoro preuzeti dužnost predsedavajuæeg, protive se tome da se sada krene u vojnu akciju prtiv Iraka i zalažu se za to da se inspektorima da više vremena za potragu za zabranjenim naoružanjem. U izjavi uoèi današnje sednice, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan rekao je novinarima kako feruje da æe savet bezbednosti dati inspektorima više vremena da obave svoj posao, ako t bude neophodno:
”Mislim da im treba dati više vremena, ako im je ono potrebno, i svi mi u Savetu bezbednosti trebalo je da shvatimo kada smo ih poslali u Irak da je za taj zadatak potreban razuman vremenski period. Ne kažem da je potrebno beskonaèno dugo, ali im treba dati vremena da obave svoj posao.“
Upitan o izjavama amerièkih funkcionera da su Sjedinjene Države spremne da deluju samostalno protiv Iraka ako bude neophodno, Anan jer istakao potrebu da svet deluje jedinstveno:
”Nadam se da æe, kao što sam ranije rekao, to jedinstvo biti oèuvano. U mom govoru pred savetom bezbednosti 12. septembra istakao sam potrebu multilateralnog pristupa, potrebu da Savet deluje, da ima legitimitet i taj moj stav nije promenjen.“
Prošlog decembra, Irak je podneo deklaraciju o svojim sistemima naoružanja na 12 hiljada stranica. Ali Hans Bliks je izjavio da je taj izveštaj nepotpun i da bi Irak trebalo aktivnije da saradjuje sa inspektorima. Bliks je takodje kritikovao Irak zbog spreèavanja osmatraèkih letova iznad èitave zemlje. Bliks je rekao da je Irak nabavljao raketne motore, sirovine i hemikalije koji su bili zabranjeni propisima o embargu na uvoz oružja. Ali inspektori nisu pronašli dokaze o bilo kakvoj aktivnosti u vezi sa naoružanjem ili postrojenjima zabranjenim od 1991. godine. Direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradei, koji je odgovoran za potragu za nuklearnim naoružanjem, izjavio je da æe i njegovom timu verovatno biti potrebno dodatno vreme za obaljanje posla.