Amerièki ambasador Klark Rent kaže da su veze izmedju Kine i Sjedinjenih Država ”bolje nego što su ikada bile.“ To je velika promena u odnosu na april 2001. godine, kada su Vašington i Peking razmenjivali oštre optužbe u vezi sa sudarom kineskog i amerièkog vojnog aviona. Kineski pilot je poginuo, a Kina je èitavih nedelju i po dana zadržavala posadu amerièkog mornarièkog aviona. Kako izgleda, terorizam je podstakao Vašington i Peking da izglade svoje dugogodišnje nesuglasice i okrenu se saradnji. Kineski predsednik Djijang Cemin doprineo je tome izražavanjem sauèešæa i nudjenjem politièke i obaveštajne pomoæi, posle teroristièkih napada na Sjedinjene Države, 11. septembra prošle godine. Amerièki funkcioneri su takodje pozdravili nastojanje Pekinga da nagovori Pakistan da saradjuje sa Sjedinjenim Državama u iskorenjivanju terorista al-Kaide u Avganistanu. Nova, globalna teroristièka pretnja podstakla je predsednike Djijanga i Buša da se tokom protekle godine sastanu tri puta, èime je komunikacija podignuta na viši nivo. Kineski predsednik rekao je da su ti razgovori doveli do novog, boljeg medjusobnog razumevanja:
Govoreæi tokom oktobarskog samita, na ranèu Bušovih, u Teksasu, predsednik Djijang je rekao da uprkos razlikama dve zemlje imaju više zajednièkih interesa nego sporova. Jedan od tih interesa je zajednièka zabrinutost zbog obnovljenih nastojanja Severne Koreje da razvija nuklearno naoružanje. Struènjaci kažu da bi to moglo da podstakne Južnu Koreju i Japan da reaguju izgradnjom sopstvenih nuklearnih bombi, pojaèavajuæi strahovanje Kine od regionalne trke u naoružavanju. Kina i Sjedinjene Države takodje imaju sve tešnje ekonomske odnose, u okviru kojih 40 odsto kineskog izvoza odlazi za amerièko tržište. Sjedinjene Države su takodje jedan od najvažnijih izvora investicija i tehnoloških proizvoda za Kinu. Predsednik Djijang kaže da ti dobri medjusobni odnosi omoguæavaju kineskim liderima da se usredsrede na razvoj sopstvene privrede. Ali amerièki ambasador Klark Rent kaže da, uspkos generalno toplim odnosima, postoje mnoga pitanja u kojima ima nesuglasica, izmedju ostalih ljudska prava, prodaja naoružanja i problem Tajvana:
”Sjedinjene Države i Kina dele strateške i druge interese u mnogim važnim oblastima. Medjutim u nekim drugim, kineska gledišta i praksa i dalje su u suprotnosti sa osnovnim amerièkim interesima i vrednostima.“
Komunistièka Kina i Sjedinjene Države oduvek su se posmatrali sa uzajamnim podozrenjem. Vašington i Peking podržavali su suprotne strane u Korejskom ratu, pedesetih godina prošlog veka, a tokom rata u Vijetnamu amerièke lidere je zabrinjavala moguænost kineske vojne intervencije. U novije vreme, Kinu je iritirala amerièka prodaja oružja Tajvanu. Peking polaže pravo na tu demokratsku ostrvsku državu i želi da je stavi pod svoju kontrolu, ako treba i silom. Sjedinjene Države smatraju da Kina krši ljudska prava u svojim postupcima prema etnièkim manjinama, verskim grupama i politièkim disidentima. Vašington je ranije prigovarao Kini da premalo èini na spreèavanju širenja raketne i druge vojne tehnologije van zemlje. Otkada su se odnosi popravili Kina je preduzela korake za umanjivanje amerièke zabrinutosti i donela propise o pooštravanju kontrole izvoza oružja. Neki od pomenutih sporova izazvali su kovitlac diplomatskih aktivnosti ovog meseca i obe strane su slale izaslanike tamo-amo, pokušavajuæi da ih razreše.
Predstavnik kineskog Ministarstva inostranih poslova Liu Djinæao rekao je da visoki predstavnici oružanih snaga dve strane razgovaraju u Vašingtonu, dok se u Pekingu vodi dijalog o ljudskim pravima, u nastojanju da se prevazidju razlike u tim kljuènim pitanjima.