Kada je su u pitanju amerièki predsednièki izbori, nikada nije prerano poèeti izbornu kampanju. Treba samo pitati o tome senatora iz države Masaèuzets, Džona Kerija koji je veæ osnovao komitet za predizbornu kampanju i koji æe, kako se oèekuje, objaviti svoju kandidaturu poèetkom 2003-æe.
“Treba da promenimo amerièku politiku. Amerièkim graðanima treba ponuditi alternativu. To je razlog svega ovoga i najazad amerièki narod æe odluèiti ko je prava osoba (za predsednika)”, smatra Keri
Politièki analitièari smatraju da je veoma važno da se predsednièka predizborna kampanja pokrene dovoljno unapred. Demokrate, Džimi Karter i Bil Klinton su bili relativno nepoznati politièari dve godine pred svojih izbornih pobeda. Politikolog sa Univerziteta države Virdžinija Leri Sabato, ukazuje da je trka za nominaciju za predsednièkog kandidata Demokratske stranke veæ uveliko zapoèela iako veæina Amerikanaca tome još uvek ne obraæa pažnju.
“Meðutim, amerièki proces nominacije je toliko komplikovan da æe demokratske predsednièke nominacije biti uglavnom odluèene za otprilike godinu dana, odnosno izmeðu januara i marta 2004 godine. S obzirom na kolièinu finansijskih sredstava koja je potrebno prikupiti za organizovanje predizborne kampanje u svim amerièkim državama, pravo je èudo da se sve to može obaviti u roku godinu dana. Neki od kandidata su još pre dve godine poèeli privatno da prikupljaju sredstva za svoje predizborne kampanje, navodi Sabato
Demokrate æe, po svemu sudeæi, imati veæi broj potencijalnih perdsednièkih kandidata, iako anketni rezultati pokazuju da je Džordž Buš veoma popularan predsednik. Najveæa nepoznanica za sada je možda pitanje da li æe bivši potpredsednik Al Gor ponovo pokušati da se nominuje za predsednièkog kandidata 2004. godine. Neke demokrate smatraju da Gor zaslužuje novu šansu nakon izuzetno tesne pobede predsednika Buša pre dve godine. Drugi, pak, krive Gora za izborni poraz i zalažu se za novo demokratsko lice 2004. godine. U intervjuu televizijskoj mreži NBC, bivši potpredsendik je rekao da æe biraèi videti drugaèijeg Ala Gora ukoliko bude rešio da se kandiduje, što treba da uèini do poèetka januara.
“Neka se stvari odvijaju normalno i neka sve ostalo teèe normalno, nakon èega æe se pokazati da li æu ponovo biti kandidat, odnosno odrediæe moje namere, izjavio je Gor
Ostale demokrate koje razmišljaju o kandidaturi nisu tako poznati kao Gor. Meðutim, analitièar Leri Sabato kaže da nijedan od njih nije zabrinut izgledom kandidature Ala Gora.
“Neki od njih u stvari priželjkuju da Gor odluèi da se ponovo kandiduje. jer bi njegovim porazom u trci za stranaèku nominaciju, ojaèali sopstveni status predsednièkog kandidata. Poraz Golijata, osnažuje Davida. Dakle, mislim da Al Gor nije zastrašio nijednog kandidata, objašnjava Sabato.
Spisak potencijalnih demokratskih predsednièkih kandidata je mešavina dobro poznatih i nepoznatih liènosti. Pored Gora i senatora Džona Kerija, meðu poznatijim demokratama su još Rièard Gephard, kongresmen iz Mizurija i lider u Senatu, Tom Dešl. Dvojica manje poznatih potencijalnih demokratskih kandidata mogli bi da budu iznenaðenje. Jedan od njih je guverner države Vermont Haurd Din, koji je do sada i najaktivniji kandidat; drugi je senator iz Severne Karoline, Džon Edvards, koji uživa popularnost meðu umerenim demokratama. Konaènu odluku o uèešæu u predsednièkim izborima svi kandidati treba da donesu posle Nove Godine.