Medjunarodni projekat Ljudskog Genoma je stvorio genetsku kartu otkrivenu pre dve godine, koja opisuje raspored hemijskih gradivnih jedinica svake æelije, koji regulise naèin funkcionisanja èoveka. Medjutim, zbog genoma, ili skupa gena, koji je veoma veliki, istraživaèi mogu samo da nagadjaju gde da gledaju unutar plana za proteine koji mogu igrati ulogu u nastanku oboljenja. Medjunarodni Hap - Map Projekat, vredan 100 miliona dolara - opisan kao naredna faza projekta Ljudski Genom - je primer dovitljivosti. Petnaest timova istraživaèa u SAD, Kini, Kanadi, Engleskoj i Japanu æe pokušati da identifikuju takozvane ”haplotipe“, ili jednostavnije reèeno - grupe nasledjenih gena. Dejvid Altšuler iz Vajthed centra za istraživanje genoma na Harvardskoj medicinskoj školi u Kembridzu, u državi Masaèusets, predvodi jednu od istraživaèkih grupa koje rade projektu Hap Map. On kaže da je jedan od najvažnijih ciljeva projekta ”Ljudski Genom“ pomoæ u razumevanju nasledne osnove bolesti, odnosno, zašto neki ljudi dobiju dijabetes ili srèano oboljenje, a drugi ne. To znaèi katalogiziranje siæušnih genetskih razlika medju osobama. Istraživaèi misle da postoji oko 10 miliona genetskih razlika u okviru ljudskog genoma koje igraju ulogu u nastanku i razvoju oboljenja. Jedan naèin za pronalaženje ”haplotipa“ je traganje za njima pojedinaèno, što drastièno odugovlaèi projekat i poskupljuje ga. Ali, kako dr Altšulter smatra, istraživaèi mogu da traže segmente ili jedinice ”haplotipa“ i sastave mapu.
“Ljudi koji dobijaju delimiènu varijaciju, imaæe cele serije varijacija jednu do druge, zvanih haplotipi koji bi se mogli naslediti. Tako je smisao haplotipske mape samo naèin da se pojednostavi ovaj proces izuèavanja genetike.“
Struènjaci kažu da je 99.9 odsto ljudske populacije koja je krenula iz Afrike pre 10 - 100 hiljada godina, genetski identièna. Tih 0.1 odsto razlike u našoj DNK ili genetièkom materijalu je ono na šta su istraživaèi koncentrisani u izuèavanju bolesti. Oni misle da æe biti u moguænosti da naprave mapu svih 10 miliona haplotipa u ljudskom genomu, testirajuæi izmedju 200 i 400 uzoraka krvi uzetih u Evropi, Aziji i Africi.Tom Hadson je direktor Montrealskog centra za Genom pri MekGil Univerzitetu u Kanadi, koji æe analizirati 10 odsto podataka prikupljenih za Hap - Map projekat. Dr Hadson kaže da æe istraživaèi odrediti blokove haplotipa ili genetske markere prema kojima æe istraživaèi moæi da se upravljaju jednom kada mapa bude gotova.
”Ono što hoæemo da identifikujemo je pravi set markera koji æe biti korisæeni za testiranje svakog bloka u genomu. Tako da, ako neko radi na sluèaju hipertenzije ili dijabetesa, onda treba da testira te markere koje smo razvili u smislu ovog projekta u njihovim vojskama ljudi sa hipertenzijom, u poredjenju sa ljudima bez hipertenzije, a isto važi i za dijabetes, i za rak i ostalo.“
Dr Altšuler iz Vajthed institua bi želeo da vidi ljudsku genetsku predodredjenost na bolest stavljenu u istu ravan sa rizicima od ekoloških faktora, kao što je poveæana moguænost da dobiju rak pluæa od cigareta. Altšuler misli da æe Hap Map uèiniti to. Planirano je da se projekat Hap Map završi tri godine, iako se istraživaèi nadaju da æe to biti i pre.