Tokom trodnevne posete Pekingu, Putin treba da se sretne sa odlazeæim predsednikom Kine Ðiangom Ceminom i novoizabranim šefom kineske Komunistièke partije Hu Ðintaoom. Ðintao je nedavno nasledio Ðianga na najvišem mestu u partiji i oèekuje se da preuzme dužnost predsednika države, u martu ove godine.
Kinesko Ministarstvo inostranih poslova je iznelo malo detalja o planu sastanka, ali su na prethodnim rusko-kineskim samitima, od 1991. godine kada se raspao Sovjetski Savez, obièno isticani pozivi za ”multipolarni svet“. Analitièari smatraju da je to diplomatski izraz za rusko - kinesku saradnju na uravnotežavanju moæi SAD. Moskva i Peking se takoðe nadaju da æe više svetskih pitanja biti izneto u Ujedinjenim Nacijama, gde oboje imaju pravo veta u kljuènom Savetu Bezbednosti. Od Putina se oèekuje da odagna kinesku zabrinutost da se Moskva sve više približava Sjedinjenim Državama, u sklopu rata protiv terorizma. Peking je takoðe znaèajno unapredio svoje odnose sa Vašingtonom kroz saradnju u borbi protiv terorizma.
Struènjak Šing Gvangèeng, specijalista za Rusiju u Kineskoj akademiji društvenih nauka, kaže da do posete dolazi u momentu kada su odnosi izmeðu Moskve i Pekinga neuobièajeno dobri. On smatra da je ova poseta šansa Putina da uspostavi dobre aktivne odnose sa novoizabranim liderom Kine, Hu Ðintaoom, što æe pomoæi održanju skladnih bilteralnih odnosa u buduænosti. To je promena u odnosu na napetosti tokom proteklih decenija, kada je Moskva ponekad usmeravala rakete sa nuklearnim bojevim glavama prema svom susedu i kada su pograniène èarke u jednom trenutku dovele do manjeg oružanog konflikta.
Unapreðenje odnosa je dovelo do znatnog poveæanja trgovinske razmene izmeðu dve zemlje, i ruski zvaniènici su nedavno izjavili da æe u bliskoj buduænosti udvostruèiti ili èak utrostruèiti obim trgovine. Zvanièno, vrednost ukupne razmene je 11 milijardi dolara godišnje, dok je prema nezvaniènim procenama, taj iznos skoro dvostruko veæi. Dve zemlje momentalno saraðuju na izgradnji nuklearne elektrane u Kini, kao i projektima izgradnje naftovoda i gasovoda. Kina je takoðe važan kupac ruskog oružja i vojne opreme, ukljuèujuæi borbene avione, rakete, razaraèe i podmornice, u vrednosti od više milijardi dolara.
