Kalifornijska firma Teknikal Asoušiejts postoji od 1946. Ta kompanija proizvodi oko 200 raznih ureðaja za detekciju zraèenja - od senzora za vazduh do ureðaja za otkrivanje površinske radijacije. Referent prodaje Džesika Sviker objašnjava:
”Od 11. septembra prošle godine, amerièka Obalna straža je kupila jedan od naših proizvoda, koji se koristi za otkrivanje neutronskog i gama zraèenja. Ako postoji takvo zraèenje to znaèi da postoji i fisioni materijal, poput plutonijuma ili uranijuma, koji se koriste za proizvodnju atomske bombe.“
Džesika Sviker kaže da pripadnici Obalne straže koriste detektore zraèenja prilikom pregleda brodova koji dolaze u amerièke luke, kao naèin zaštite od takozvanih ”sjutkejs“ bombi, odnosno bombi u akt-tašnama.
”Tokom Hladnog rata, smatralo se da Rusi imaju takve bombe, sa plutonijumom i uranijumom. Da bi bile sigurne da one neæe biti unete u zemlju, vlasti razmišljaju o opremi koja æe osigurati da naše budu granice bezbedne od takvih stvari.
Ureðaji za otkrivanje zraèenja nisu jedini prozvodi za koje se oèekuje porast prodaje, usled naglaska na unutrašnju bezbednost. Bezbednost kompjutera takoðe je postala prioritetna. Firma ”En-Ef-Ar Sekjuriti,“ osnovana 1996., proizvodi softver za bezbednost kompjuterskih mreža. Direktor prodaje za federalnu vladu SAD Robert Bolander kaže da njegova kompanija proizvodi softver za otkrivanje neovlašæenih upada u obezbednosne kompjuterske sisteme.
”Bio-terorizam, nuklearni terorizam, ljudi koji kradu naše tajne... Kako oni to èine? Tako što pokušavaju da otkriju osetljive informacije na serveru. A kada to èine, ja pravim izveštaj o tome odakle dolazi napad. Koje je vrste, koja je adresa upadaèa. To mogu da vam pokažem na sledeæem izveštaju, a onda æemo se vratiti na napade prema vrsti. Ovde su tipovi napada. Sada možemo da vidimo napade prema izvoru...“
Robert Bolander dodaje da, zbog prirode njegovog posla, ne može da navede ko su mu klijenti, ali kaže da od nedavno više radi za Sekretarijate za odbranu i energiju. Bolander kaže da je zaštita osetljivih informacija od znaèaja i za ostale vladine agencije kao što je Nacionalni institut za zdravlje, koji treba da nas štiti od pretnji bio-terorizma. On navodi da je broj ”elektronskih“ napada poveæan poslednjih godina i da se nada da æe neka sredstva namenjena unutrašnjoj bezbednosti biti potrošena za zaštitu agencija od takvih napada.
”U prošlosti su za te inicijative i trud bila odvajana ogranièena sredstva. Budžeti za obezbeðenje mreža sada su udvostruèeni, a u nekim oblastima i utrostruèeni, zbog zabrinuti zbog terorista, a naroèito zbog moguæih ranjivih mesta kojih nisu svesni.“
Od osnivanja novog Sekretarijata za nacionalnu bezbednost se oèekuje da donese i porast potrošnje za tehnologije koje æe pomoæi u spreèavanju napada pa se sve više kompanija ukljuèuje u to rastuæe tržište. Gigant kompjuterske industrije Majkrosoft je unajmio jednog bivšeg komandanta Obalne straže da nadgleda ponude za finansijska sredstva namenjena borbi protiv terorizma. Jedan ugovaraè u Nemaèkoj je pokrenuo odbor za politièko delovanje u tom pravcu. Nekoliko firmi stvorilo je specijalna odeljenja koja æe im pomoæi da se nadmeæu za milijarde dolara sredstava u novom sistemu untrašnje bezbednosti.