Grinspen je rekao da se ekonomija pokazala veoma otpornom, nakon prošlogodišnih teroristièkih napada. Tokom protekla èetiri kvartala, rekao je on, ekonomija je zabeležila godišnji rast od 3 odsto.
Medjutim, zabrinutost u vezi sa moguæim izbijanjem rata i veæim cenama nafte usporila je ekonomiju, mada je centralna banka prošle nedelje smanjila osnovnu kamatnu stopu za jos pola odsto, èime je ona snižena na najniži nivo za proteklih 40 godina. Grinspen je rekao da je privreda izdržala ne samo teroristièki šok, veæ i nagli pad cena akcija, koji je koštao investitore milione dolara. On veruje da su nedavni skandali povezani sa kompanijama Enron i World Com doveli do nužnih reformi u oblasti upravljanja korporacijama, što bi trebalo da obnovi poverenje investitora:
“Padom vrednosti akcija nestala je zarazna pohlepa, mada nije ni bilo razloga za tu pohlepu, i sve se promenilo. Mislim da smo znatno unapredili naèin na koji vodimo korporacijsko raèunovodstvo. Nikakave aktivnosti, sliène onim ranijim, ako mogu da kažem, sramnim aktivnostima, ne dogadjaju se danas. ”
Kongres je prošlog meseca usvojio reformske mere, kojima se od direktora kompanija zahteva da preuzmu liènu odgovornost za taènost finansijskih saopštenja njihovih korporacija. Grinspen ne vidi nikakvu neposrednu opasnost od inflacije ili deflacije. On je rekao da produktivnost raste i da potrosaèi imaju koristi od rastuæih cena porodiènih kuæa. Takodje je naveo da za sada privredi nije potreban dalji fiskalni podsticaj -- veæim smanjenjem poreza ili poveæanjem izdataka u vladinom sektoru.
