Jedna od omiljenih zabava Amerikanaca je da se bar dva-tri puta nedeljno udobno smeste u svoju omiljenu fotelju i prelistaju kataloge prodavnica robe široke potrošnje, koji svakodnevno stižu poštom. Pošto veæina tih firmi sada imaju kataloge i na internetu, odavno se razmišlja o tome kako da se potrošaèim omoguæi da pretražuju internet u nekom udobnijem položaju. Leptop i palmtop kompjuteri to omoguæavaju samo donekle pa se sada intenzivno eksperimentiše sa kompjuterskim ekranima na tankom staklu, pa èak i na savitljivoj plastici. U tome se najviše odmaklo na polju takozvanih organskih dioda koje emituju svetlo - u suštini obojenih molekula koji svetle kada se izlože elektriènom naponu. Takvi molekuli - nazvani OLED - veæ se koriste za majušne ekrane ugradjene u automobilske radio-kompakt disk plejere, gde pokazuju jaèinu signala, ime stanice i naziv pesme koju slušate. Ali, ako bi takvi molekuli mogli da se stave na list savitljive plastike, uz dalji razvoj bežiènih internet veza, moguænosti njihove primene praktièno su beskrajne. Nekoliko velikih elektronskih firmi, kao što su Soni, Tošiba i Šarp, kažu da je tehnologija velikih svetleæih molekula sigurno sledeæa stepenica u razvoju televizijskih i kompjuterskih ekrana. Struènjaci smatraju da bi veæ iduæe godine na tržištu mogli da se pojave uredjaji sa ogranièenom upotrebom svetleæih molekula, kao što su ekrani mobilnih telefona i džepni kompjuteri. Veæi ekrani mogu se oèekivati 2004. ili 2005. godine.