Dva glavna cilja Nacionalnog demokratskog instituta u Srbiji, gde je izvršna vlast dominantna snaga, jeste jaèanje parlamenta kao institucije putem uspostavljanja neposrednijih veza izmedju zakonodavnog tela i javnosti; i promena politièke kulture kojom dominira kult liènosti, a to znaèi -- kaže direktor projekta za Srbije -- da vladajuæe strukture, opozicione stranke i politika uopšte treba da se ”odmaknu“ od liènosti, i veæu pažnju poklone relevantnim idejama... Za raliku od mnogih Pol Roland smatra da su predsednièki izbori u Srbiji bili uspešni ako se o njima sudi na osnovu standarda kojima se definišu fer i demokratski izbori. Ono što je manjkavo jeste da oni nisu urodili plodom pa je Srbija još uvek bez novog predsednika.
”Izbori su bili dobro sprovedeni, nije bilo pokušaja lažiranja, sve je proteklo glatko. Medjutim, s druge strane, postoji problem sa izbornim zakonom i biraèkim listama... Naèin na koji su izbori protekli dosta kazuje o stanju demokratije u Srbiji. Isto tako, èinjenica da je odziv biraèa bio niži nego što se oèekivalo pokazuje i da ljudi nisu bili motivisani da glasaju PROTIV neèega. Na žalost, izborni zakon iz Miloševiæeve ere, spreèio je izbor predsednika.“
Pol Roland ukazuje da se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju založila za izmenu tog zakona da bi se novi izbori održali poèetkom decembra. Medjutim, on lièno smatra da to neæe moæi da se obavi u tako kratkom roku.
”Èinjenica što Srbija još uvek nema novog predsednika ne izaziva krizu, mada izostanak izbornog rezultata svakako predstavlja problem na politièkoj sceni. Predsednik Koštunica verovatno ne gaji entuzijazam za ponovni izalazak na izbore koje je, smatra, veæ dobio. Kontroverzija svakako ima na pretek, ali krize sigurno neæe biti jer postoji mehanizam koji æe funkcionisati do ponovnih izbora. Ne zaboravimo da se radi o zemlji u tranziciji, a na putu ka demokratiji uvek treba oèekivati i prepreke.“
Kriza medjutim ipak vreba, ali iz drugog razloga, ukazuje Pol Roland. Kontroverzija izazvana transferom vojne opreme i oružja u Irak podvlaèi hitnu potrebu absolutne civilne kontrole nad vojnim transakcijama svake vrste smatra on i napominje da èitavih 60% budžeta Vojske Jugoslavije nije podložno civilnoj kontroli.
”Sluèaj sa Irakom bi mogao da preraste u krizu zavisno od toga ko je šta i kada znao o tim transakcijama; od toga u kojoj æe meri postojati opiranje da se transakcijama stane na kraj; i od toga koliko visoko one zadiru u uticajne krugove. Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je nedavno izjavio da je to možda regionalni problem i rezultat veza izmedju bivših pripadnika JNA širom bivše Jugoslavije. Sve to ukazuje na potrebu istinske civile kontrole nad oružanim snagama... Vojska Jugoslavije je moæna institucija i oèevidno je da ne može biti reformisana spolja. Ali stavljanje vojske pod civilnu kontrolu moralo bi da protièe bržim tempom od sadašnjeg.“
Pol Rolad smatra da su te reforme spore jer još uvek traje proces konsolidacije demorkatskih vlasti i utvrdjivanja èinjeniènog stanja u oružanim snagama. Sve to nije problem tipièan za Srbiju i Yugoslaviju ili bilo koju drugu istoènopevrpsku zemlju, kaže on i kao primer navodi sluèaj Indonezije gde vojska 50% svog budžeta finansira sopstvenim poslovnim transakcijama. Yugoslavija može da izvuèe pouku iz iskustva drugih zemalja u svetu, a Nacionalni demokratski institut æe joj rado u tome pomoæi, naglašava Pol Roland.
”Stav koji sam danas izneo na predavanju nije široko rasprostranjen: veliki broj ljudi pesimistièki gleda na buduænost Srbije i Jugoslavije i Balkana uopšte -- dok sam ja èvrsto uveren da to NIJE region sudbinski predodredjen za nasilje i konflikte. Veliki trud se ulaže u integraciju sa evropskim strukturama, i integraciju Srbije u regionalnom kontekstu kao faktora stabilnosti. Optimistièki gledam na progres ka miriljubivoj, stabilnoj i prosperitetnoj jugoistoènoj Evropi.“