Andreas kaže da su Balkan i, delimièno, bivša Jugoslavija dugo bili tranzitna ruta za drogu koja iz Azije prenošena u zapadnu Evopu. Tokom 60-ih i 70-ih, trgovina drogom se odvijala bez mnogo uticaja na jugoslovensko društvo. Upotreba droge i ubistva, bili su retkost. On pretpostavlja da je ilegalna trgovina zavladala, jer je uèestalo podmiæivanje za tranzit bilo prihvaæeno kao deo ekonomske aktivnosti. Andreas kaže da se situacija pogoršala raspadom Jugoslavije i pokretima za nezavisnost, kojima je trebao novac za nabavku oružja. Andreas kaže da se sumnja da je Oslobodilaèka vojska Kosova (OVK) koja je aktivna i na Kosovu i u Makedoniji bila umešana u kriminal.
”Postoji veza izmeðu transporta droge kroz taj region, njene distribucije u zapadnoj Evropi i OVK. A kakva je taèno ta veza i koliko je jaka - to je pitanje za veliku raspravu. Mislim da ima dosta stvari koje navode da je veza stvarna. A èinjenica je i da je, na mestima kao što je Švajcarska, droga veæinom kontrolisana od strane albanske dijaspore. Znate, oni su deo Domovinskog fonda,“ navodi Andreas
Andreas smatra da je stvaranje novih granica unutar bivše Jugoslavije pogrošlao problem kriminala. Krijumèari, kako on kaže, ne vole granice. To je taèno u sluèaju granice izmeðu Makedonije i Kosova, gde su Albanci naseljeni sa obe strane. On dodaje da je u Bosni, koja je sedište kriminala, najgore u njenom srpskom delu. Obezbeðenje optuženog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžiæa su povezani sa krijumèarenjem. Najveæi deo kriminalnog nasilja u Beogradu on pripisuje organizovanom kriminalu.
”U Beogradu imate neverovatni posleratni porast ubistava. To je krvavo mesto, liènosti visokog profila bivaju ubijane ispred otmenih hotela,“ iznosi naš sagovornik
Nasuprot Beogradu, kako Andreas navodi, Zagreb i Sarajevo su relativno mirniji.