Nedavni predsedièki izobri u Srbiji nisu uspeli zbog niskog odziva biraèa. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica dobio je oko 67% glasova, dvostruko više nego potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus. Obojica važe za reformiste s tim što g. Koštunica zagovara sporiji prilaz, a g. Labus brze privredne reforme u duhu slobodnog tržišta. Ali, pošto je odziv biraèa bio manji od 50%, potrebno je održati nove izbore poèetkom decembra. Odredba o obaveznom odzivu najmanje 50% biraèa, usvojena pod autoritarnom upravom Slobodana Miloševiæa, predstavlja prepreku demokratiji i stabilnosti u Srbiji. Ukoliko taj zakon ne bude izmenjen pre novih predsednièkih izbora, narod Srbije bi mogao ponovo da se suoèi sa -- neuspelim izborima. To bi potkopalo poverenje u demokratski proces Srbije. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju založila se preko svog Ureda za demokratske institucije i ljudska prava da se pre novih izbora ukine odredba o obaveznom odzivu 50% biraèa. Sjedinjene Države podržavaju taj poziv OEBS-a.
Dug politièki zastoj mogao bi da ugrozi reforme koje su u toku u Srbiji. Još uvek nisu dovršeni zakoni o steèaju, o hartijama od vrednosti, niti je dovršena reforma sudstva. Malo je verovatno da æe ijedan od navedenih zakona biti usvojen pre no što bude izabran novi predsednik. Srpska privreda je pod Miloševiæem pretrpela teške gubitke. Nije fer prema srpskom narodu da se zaustavljaju reforme koje obeæavaju poboljšanje ekonomske situacije.
Vreme je da se lideri politièkih stranaka Srbije izdignu iznad medjusobnih razmirica i odgovore na potrebu neodložne reforme izbornog zakona. Srpski narod takodje ima svoj deo posla. Kada se novi izbori zakažu, srpski narod treba da izadje na birališta da bi se zapoèete demokratske i ekonomske reforme nastavile, a Srbija približila integraciji sa Zapadom.