Analitièari kažu da je predsednik Djijang rado prihvatio redak poziv da poseti Bušov ranè jer se rado predstavlja kao državnik blizak drugim svetskim liderima. To æe biti njihov treæi susret za samo godinu dana. Funkcioner kineskog ministarstva inostranih poslova zadužen za Svernu Ameriku, Hi Jafei, kaže da su èesti razgovori dobar znak:
”To pokazuje bliskost, ne samo na liènom planu, veæ i zrele i bliske odnose izmedju dve zemlje.“
Ta bliskost u poslednje vreme proistièe i iz podrške koju Peking pruža amerièkom ratu protiv terorizma. Ipak, nekoliko teških pitanja moglo bi da je stavi na probu, ukljuèujuæi medjusobno razlièita gledišta o iraèkom hemijskom i biološkom naoružanju. Vašington želi rezoluciju Ujedinjenih nacija koja bi odobravala upotrebu sile prema Iraku ukoliko Bagdad bude spreèavao potragu za tim oružjem, dok Peking smatra da bi za vojnu akciju bila potrebna nova rezolucija. Kina ima pravo veta u Savetu bezbednosti, što omoguæava predsedniku Zeminu da traži ustupke Vašingtona po drugim pitanjima. Ali funkcioner kineskog ministarstva inostranih poslova Hi Jafei kaže da Peking neæe biti toliko grub u nastupu:
”Pitanje Iraka ne povezujemo sa drugim pitanjima. Svoj stav o tom pitanju donosimo samo na osnovu toga šta je u njemu pozitivno, a šta negativno.“
Dok je pitanje Iraka u vrhu liste amerièkih briga, struènjak za Aziju na Univerzitetu Sent Luis, Tim Lomperis, kaže da Kina ima drugaèiji spisak:
”Oèigledno, za Kineze su u vrhu tog spiska neprekidne nesuglasice u vezi sa Tajvanom.“
Tajvan se politièki odvojio od Kine posle gradjanskog rata, 1949. godine, i Kina od tada stalno preti da æe ga vratiti pod svoje okrilje milom ili silom. Vašington se obavezao da æe pomoæi demokratskom Tajvanu u sluèaju neisprovociranog kineskog napada, pa tamošnjoj vladi još uvek prodaje naoružanje. Svako otopljavanje amerièkih odnosa sa Tajvanom duboko zabrinjava Kinu. Struènjaci kažu da Kina želi uveravanja da te veze neæe postati tešnje. Iako dve strane oèekuju teške razgovore o Tajvanu i Iraku, obe su nedavno preduzele gestove za poboljšanje atmosfere tokom susreta. Kina je oslobodila nekoliko politièkih zatvorenika iz Tibeta. Vašington je preduzeo administrativnu akciju protiv jedne muslimanske separatistièke grupe, za koju Peking kaže da ugrožava mir u državi Šinðijang. Analitièari kažu da je ta akcija bila beznaèajna, ali da predstavlja znatno odstupanje od ranijih amerièkih kritika kineskog kršenja ljudskih prava u toj oblasti. Odnosi izmedju Vašingtona i Pekinga mogli bi još više ojaèati dok se budu hvatali u koštac sa severnokorejskim programom nuklearnog naoružanja. Sjedinjene Države strahuju da bi to oružje moglo biti upotrebljeno protiv Japana ili Severne Koreje. Kina je jedna od malog broja severnokorejskih prijatelja i zalaže se za Korejsko poluostrvo bez nuklearnog naoružanja i za miroljubivo rešenje ovog pitanja. U toku je intenzivno amerièko diplomatsko nastojanje da se Kina navede da iskoristi svoj uticaj na Pjongjang kako bi obustavio razvoj nuklearnog naoružanja. Nema sumnje da æe se ta inicijativa nastaviti tokom èitavog samita u Teksasu.