Svih 435 mesta u Predstavnièkom domu biæe na probi 5. novembra, dok struènjaci kažu da æe svega oko 20 mesta u Senatu biti zaista neizvesno. Republikanci imaju veæinu od šest mesta u Predstavnièkom domu pa je njihov glavni cilj osvajanje veæine u Senatu, koji demokrati kontrolišu veæinom od samo jednog mesta. Od stotinu mesta u Senatu, ove godine æe se održati izbori za 34. Trke za sedam od tih mesta smatraju se suviše tesnim za bilo kakvu prognozu i bilo koja od njih mogla bi da odredi koja æe stranka kontrolisati Senat. Demokrati se upinju da zadrže kontrolu u Senatu kako bi mogli da pariraju predsedniku Bušu. Ta prednost im takodje omoguæava da pokreæu pitanja koja bi im mogla doneti prednosti uoèi predsednièkih izbora 2004. godine. Republikanci veruju da inicijativa ostaje u njihovim rukama kada usmeravaju pažnju glasaèa na spoljnopolitièka pitanja, kao što su terorizam i Irak. Zbog toga predsednik Buš, gde god sprovodi kampanju u prilog republikanskih kandidata, istièe oštar stav administracije prema Sadamu Huseinu:
”Pozivamo narode da zajednièkim snagama razoružamo tog èoveka pre nego što donese neku nevolju Sjedinjenim Državama ili našim prijateljima i saveznicima. U ime mira, pozivamo Sadama da se razoruža.“
Srednjoroèni kongresni izbori najèešæe se tièu stanja u privredi, lokalnih problema i popularnosti kandidata. Demokrati se upinju da preusmere pažnju predizbornih diskusija na slabosti amerièke privrede, ali rezultati su mešoviti. Demokrati u Kongresu su bili podeljeni oko toga da li bi predsedniku trebalo dati ovlašæenje da upotrebi vojnu silu protiv Iraka, ako bude neophodno. Ali èak i neki demokrati koji su ga podržali u tome dovode u pitanje, kako smatraju, jednostrani pristup administracije u spoljnoj politici uopšte. Vodja demokratske veæine u senatu, Tom Dešl, intervjuisan je u nedelju za TV mrežu Foks:
”Taj jednostrani pristup u spoljnoj politici, kojim se jednostrano diktira stav Sjedinjenih Država i na autokratski naèin oèekuje da se sve druge zemlje pridržavaju toga... mislim da to ne možemo da radimo.“
Politièki analitièar Èarls Kuk, tokom gostovanja u jednom programu Glasa Amerike, izneo je gledište da su biraèi podeljeni izmedju dva krupna pitanja:
”Postoji ta ekonomska sila - zabrinutost za to šta æe biti sa privredom, sa radnim mestima i u kom pravcu se zemlja kreæe na unutrašnjem planu - koja vuèe izbore ka demokratama. Zabrinutost za spoljnu politiku i terorizam, preteæi potencijalni napad na Irak, vuèe u drugom pravcu. Dakle, imamo dve jake sile koje vuku u suprotnim pravcima i u ovom trenutku vlada pat pozicija.“
Analitièar Stjuart Rotenberg, koji izdaje jedan nezavisni politièki bilten, ovde u Vašingtonu, kaže da demokratima istièe vreme dok u poslednjim danima kampanje pokušavaju da preusmere pažnju biraèa na ekonomska pitanja:
”Oni su svesni toga da je privreda usporena, da nezaposlenost raste, da je poverenje potrošaèa nisko. Ali, demokrati do sada nisu uspeli da te teme uvrste u izborna pitanja. Izgleda da biraèi još uvek procenjuju kandidate na osnovu lokalnih pitanja, na osnovu njihovih liènih osobina, pa time ne šalju nikakvu poruku predsedniku Bušu. Sve dok bude tako, republikanci æe imati dobre izglede da zadrže Predstavnièki dom pa èak i moguænost da preuzmu Senat. Demokratima bi trebala mnogo bolja pozicija nego što je sada imaju.“
Demokrati bi mogli da imaju više sreæe na izborima za guvernere 36 država. Veæinu njih sada drže republikanci, ali su mnogi od njih u nevolji jer su, zbog slabih rezultata privrede, bili primorani da znaèajno skrešu programe lokalnih vlasti. Ankete pokazuju da demokrati imaju dobre izglede da osvoje guvernerske položaje u Ilinoisu, Mièigenu i Pensilvaniji - velikim državama u kojima republikanci veæ dugo kontrolišu njihova zakonodavna tela.