Petoèlana Norveška komisija za dodelu Nobelove nagrade za mir obrazložila je u svom saopštenju da je Dzimi Karter neumorno tragao za miroljubivim rešenjima meðunarodnih sukoba i unapreðivao demokratiju, ljudska prava i ekonomski i socijalni razvoj.
Džimi Karter je bio amerièki predsednik od 1977. do 1981. i u tom svojstvu posredovao u sklapanju mirovnog sporazuma izmeðu Egipta i Izraela 1978. godine u Kemp Dejvidu. Te godine, Nobelovu nagradu za mir su podelili egipatski predsednik Anvar Sadat i izraelski premijer Menahem Begin. Norveška komisija je tada želela da ukljuèi meðu dobitnike i Džimija Kartera, ali je bio izostavljen, jer nije bio zvanièno kandidovan.
U obrazloženju dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, naglašen je Karterov doprinos egipatsko-izraelskom mirovnom sporazumu u Kemp Dejvidu, borbi sa tropskim bolestima i socijalnom napretku u zemljama u razvoju. Predsednik Norveške komisije Gunar Berge je takoðe odao priznanje Karteru za unapreðenje ljudskih prava i zalaganju za svetski mir dok je bio predsednik i nakon toga.
“Dok je hladni rat još bio dominantan, Karter je stavio naglasak na ljudska prava u meðunarodnoj politici. Kroz Karterov centar, koji ove godine slavi dvadesetogodišnjicu osnivanja, Karter se posle odlaska sa predsednièkog položaja posvetio rešavanju opsežnih i istrajnih sukoba na nekoliko kontinenata, objasnio je Berge.
Gunar Berge je, kako izgleda, takoðe osudio sadašnju inostranu politiku Sjedinjenih Država uporeðujuæi Karterove napore za rešavanje sukoba sa Bušovim naporima da svrgne sa vlasti iraèkog predsednika Sdama Huseina zbog, kako Buš tvrdi, iraèke proizvodnje oružja za masovnog uništenja.
U situaciji sada obeleženoj pretnjom silom Karter se držao principa da se konflikti moraju rešavati putem posredovanja i meðunarodne saradnje na osnovu meðunarodnog prava, poštovanja ljudskih prava i ekonomskog razvoja. Dzim Karter je ukazao da bi Sjedinjene Države poèinile skupu i tragiènu grešku kada bi napale Irak bez podrške Ujedinjenih nacija.