U telefonskom razgovoru iz svog stana u Berlinu, sedamdesetdvogodišnji pisac je rekao za Glas Amerike da je jako iznenaðen Nobelovom nagradom. Švedska akademija je u obrazloženju navela da želi da oda priznanje Imreu Kertešu za, kako je reèeno, ”opus koji velièa krhku sudbinu pojedinca suprotstavljenog varvarskoj samovoljnosti istorije.“ Veæina Kertesovih romana inspirisana je užasom koji je iskusio tokom nacistièkih progona u drugom svetskom ratu. Kertes je rekao za Glas Amerike da se nada da æe Nobelova nagrada koja je njemu dodeljena uputiti poruku Maðarskoj da mora da prizna posledice svojih aktivnosti tokom rata u kojem je bila bliski saveznik nacistièke Nemaèke.
”Maðarska se još uvek nije suoèila sa holokaustom na pravi naèin“, rekao je Kertes i izrazio nadu da æe Maðari konaèno sagledati traumu koju su izazvali svojom saradnjom u masakru 600 hiljada maðarskih Jevreja u nacistièkim gasnim komorama.
Roðen u Maðraskoj 1929, Imre Kertes je kao tinejdžer 1944. godina deprotovan u koncentracioni logor Aušvic, a zatim u Buhenvald, koji je osloboðen godinu dana kasnije. Meðutim, po povratku u Maðarsku, Kertes je samo kratko vreme mogao relativno slobodno da radi kao pisac i novinar, jer je veæ 1951. bio otpušten nakon što je list u kojem je radio prihvatio partijsku liniju. Ipak i dalje mu polazilo za rukom da objavljuje knjige prevedene na Nemaèki.
Prvi roman ”Bezvernik“ o èoveku koji se u koncentracionom logoru snalazi i preživljava, napisao je 1971. Delo se temelji na pišèevom iskustvu u Aušvicu, a nedavno je završen i scenario za filmsku verziju tog romana. Kertes je stekao ugled u književnim krugovima i svojim romanom iz 1990. godine ”Kadiš za neroðeno dete.“ Kadiš je jevrejska molitva za mrtve, a Kertes je posveæuje detetu koje odbija da ima u svetu koji je dozvolio postojanje Aušvica. Nekoliko Maðara je do sada osvojilo Nobelovu nagradu, ali Imre Kerteš je prvi koji je dobio nagradu za književnost. Nagrada sa sobom nosi sumu od milion dolara.