Mobilni telefoni u Americi toliko su popularni da sada više od polovine domova ima bar jedan mobilni telefon. Neki èak otkazuju svoje stabilne telefonske prikljuèke i koriste samo mobilni telefon, koji je naravno uvek pri ruci, što dovodi do toga da se na telefonu provodi više vremena nego ikada ranije. Zbog toga je u javnosti ponovo pokrenuto pitanje koliko su mobilni telefoni bezbedni, jer se tokom razgovora drže blizu glave, dok njihova antena emituje slabe radio talase visoke frekvencije. Sprovedeno je na desetine istraživanja, kako u Americi tako i drugde, ali ni jedno od njih nije proizvelo èvrste dokaze da su mobilni telefoni opasni. Svi poznati uzroènici raka - radijacija, neke hemikalije i neki virusi - deluju tako što razbijaju hemijske veze u genetskom materijalu æelija stvarajuæi mutirane lance DNK. Ali fotoni, od kojih se sastoje radio talasi, mogu da razbijaju te veze tek na frekvenciji ultraljubièastog svetla - što je jako daleko od frekvencija na kojima rade mobilni telefoni. Mikrotalasi mogu da greju tkivo, ali nemaju energiju za razbijanje hemijskih veza u njemu. Medjutim, mobilni telefoni nose u sebi drugu ozbiljnu opasnost. Pozitivno je ustanovljeno da korišæenje mobilnih telefona od strane vozaèa za vreme vožnje doprinosi broju saobraæajnih nesreæa, èak i u Americi, gde veæina automobila ima automatske menjaèe. Takodje je ustanovljeno da razgovarati telefonom i razgovarati sa saputnikom u kolima nije isto, jer saputnici takodje mogu da uoèe potencijalnu opasnost i upozore vozaèa, dok sagovornik na telefonu nastavlja da prièa. Prema tome, dobro je imati telefon pri sebi dok vozite, ali pametnije je duge razgovore tokom vožnje ostaviti za kasnije.