Predsednik Medjunarodnog monetarnog fonda Horst Keler kaže da je sastanak bio produktivan i uspešan. On istièe da su uèesnici iz preko 180 zemalja generalno gledišta da globalizacija može da popravi životni standard za sve. Gospodin Keler je istakao da su siromašne zemlje èesto najglasnije u prilog globalizacije:
”Oni ne žele manju, veæ bolju globalizaciju. Mi se svi slažemo da moramo da uèinimo ustupke, rešeni smo da uložimo napore da investiramo u bolju globalizaciju i zaista radimo u korist svih.“
Globalizacija je konstantno širenje trgovinskih i investicionih veza medju zemljama, što je proces koji je uveliko ubrzan kompjuterima i telekomunikacijom. Finansijski funkcioneri iz 184 zemlje èlanice MMF-a apelovali su na organizaciju da razvije set indikatora koji mogu da predvide finansijske krize poput one koja je nedavno pogodila Argentinu. Treba da poène rad na izradi metoda reprogramiranja dugova koje bi zemlje zapale u teškoæe mogle da primene kako bi izbegle potpuno neplaæanje duga. Predsednik Svetske banke Džejms Volfenson je rekao da su zemlje èlanice nametnule obiman program rada dvema organizacijama:
”Ideja da bi trebalo da krenemo napred je, mislim, privhaæena od strane svih. Da prestanemo da filozofiramo o našim zadacima - i zadacima zemalja u razvoju i razvijenih zemalja i pokušamo da bolje saradjujemo sa civilnim društvom.“
Sastanci u Vašingtonu su bili poremeæeni ali ne i prekunuti demonstracijama, uglavnom amerièkih studenata, koji veruju da MMF i Svetska banka doprinose nastavljanju siromaštva, što je optužba koju ove dve organizacije oštro odbacuju. Iduæe godine sastanak MMF-a æe se održati u Dubaiju.