Na konferenciji o borbi protiv terorizma u centralnoj Evropi amerièka ambasadorka u Madjarskoj Nensi Gudmen Brinker izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o aktivnostima ekstremista u regionu. Ona je ukazala da ima nagoveštaja da teroristièka mreža Al Kaida operiše u centralnoj i istoènoj Evropi. Tako na primer, èuvari mira u BiH veæ su bili angažovani u akcijama protiv osoba osumnjièenih za teroristièke aktivnosti. Takodje postoji zabriutnost da æe taj region postati centar za tranzit ilegalnog oružja na zapad. Amerièka abmasadorka je jasno stavila do znanja da bi zemlje, poput Madjarske, trebalo da odvoje više resursa za antiteroristièke aktivosti u zemljama kao što je Avganistan.
”Pokretaèka snaga progresa u Avganistanu su Medjunarodne stabilizacione snage.... Za sada je Madjarska jedina u regionu koja se odluèila da ne uèestvuje u tim snagama, a ni u misiji Trajni mir. Predlažem da se pokrene dvostranaèka debata kako bi se utvrdilo da li bi Madjarska mogla u buduænosti da doprinose toj vrlo važnoj misiji. Izvinjavam se ako sam se dotakla te vrlo realne teme. Da sam ovo izlaganje držala 11. septembra verovatno bih zvuèala više apstraktno, a manje politièki. Ali, 11. septembar je prošao i, prijatelji moji, pred nama je posao.“
Ambasadorka Brinker je odala priznanje Evropljanima za pokušaje da se poboljša granièna bezbednost, posebno Madjarskoj za angažovanje u akcijama da se teroristi spreèe u korišæenju madjarskih banaka. Madjarska je saopštila da æe mirovnim snagama u Avganistanu dati doprinos u vojnoj opremi, u vrednosti od dva i po miliona dolara. Èeška republika je u Avgansitanu uspostavila vojnu bolnicu, a u Kuvajtu jedno hemijsko postorojenje. Druge istoènoevropske zemlje, ukljuèujuæi Rumuniju, takodje uèestvuju u mirovnim operacijama u Avganistanu. Ali, sve one se izgleda opiru podršci moguæoj amerièkoj vojnoj akciji protiv Iraka. Madjarski zvaniènici su izjavili za Glas Amerike da je najpre potreban sporazum izmedju SAD i Evropske unije kojoj Madajrska i druge zemlje regiona žele da se pridruže do 2004. U regionu takodje postoji zabrinutost da æe napad na Irak dovesti do novih zategnutosti sa Rusijom. Istorièar Vladimir Bukovski, koji je 12 godina proveo po sovjetskim zatvorima zbog svojih politièkih aktivnosti, smatra da trgovinske veze Rusije sa Irakom komplikuju situaciju.
”To u stvari znaèi da ako se Amerikanci obrate Rusiji u Savetu bezednosti ili drugde, da æe se Rusi usprotiviti napadu na Sadama Huseina jer bi to za njih moglo da znaèi gubitak klijenta vrednog 40 milijardi dolara. Dakle, ili æe Amerikanci isplatiti Rusiji 40 milijardi dolara -- što je malo verovatno -- ili æe se Rusi iz veæ pomenutog razloga suprotstaviti svakom napadu na Sadama Huseina.“
A amerièka ambasadorka u Madjarskoj apelovala je na kraju konferencije na zemlje centralne i istoène Evrope da komemoracije, koje su u regionu održane u pomen preko 3 hiljade poginulih 11. septembra prošle godine, pretvore u konkretne akcije u borbi protiv zla.