Po reèima Brenta Skoukrofta, administracija predsednika Džordža Buša èini grešku kada iraèkog lidera Sadama Huseina pokušava da poveže sa problemom globalnog terorizma:
“Nema sumnje da je Sadam problem. On je zao èovek i njegov režim smatramo da pripada malobrojnom krugu otpadnièkih režima u svetu. Meðutim, Sadam Husein, sam po sebi, ne predstavlja problem terorizma, veæ je problem u njegovim regionalnim ambicijama. On je zapoèeo dva rata i pretpostavljamo da se sada priprema za treæi, odnosno želi da dominira regionom. Potrebno je da dobro razumemo Sadama i njegove aspiracije. Potrebno je da budemo usredsreðeni na njega kao problem, ali ne u takvoj meri da nam odvuèe pažnju od svih drugih problema. Ne mogu dovoljno da naglasim èinjenicu da su sva velika pitanja meðusobno povezana i da svaki korak povlaèi za sobom ozbiljne posledice na nekom drugom planu. Rekao bih da je ovo vreme, vrema u kojem je potrebna velika strategija”.
Rièard Armitidž problem Sadama Huseina vidi u sasvim pragmatiènom svetlu:
“Irak je problem koji veæ traje 11, 12 godina. Potrebno je da rešimo taj problem, i predsednik je rekao da æemo ga rešavati. Meðutim, predsednik se još uvek nije odluèio kada æe i šta æe preduzeti po tom pitanju. No, bez obzira na to kakvu odluku bude doneo predsednik, lièno smatram da je oèigledno mnogo bolje i efikasnije da preduzimamo korake u multilateralnom kontekstu. Ako ni zbog èega drugog, onda zbog toga što æe nakon akcije -- kakva god bude bila -- biti potrebna pomoæ u rašèišæavanju situacije. Smatram da i predsednik razmišlja u tom pravcu. On je uostalom najavio da æe se konsultovati sa èlanovima Kongresa i svetskim liderima. Takoðe bih hteo da napomenem da postoji dosta uverljiva argumentacija o tome da sa uvoðenjem prijateljskog režima u Bagdadu može doæi do drugih pozitivnih promena na Bliskom Istoku, posebnu u regionu Zaliva”.
U kontekstu potrebe održavanja meðunarodne koalicije protiv terorizma, dvojica istaknutih republikanca su pomenula i Iran. Skoukroft je primetio da je nakon odreðenog približavanja ponovo došlo do pogoršanja odnosa Vašingtona i Teherana:
“U mesecima nakon 11. septembra prošle godine došlo je do izvesne saradnje izmeðu Sjedinjenih Država i Irana po pitanju Avganistana. Uostalom Taliban i Iran nemaju mnogo zajednièkog. Istina je da su pristalice ekstremistièkih struja, ali jedni su sunitski a drugi šiitski Muslimani, što je stvorilo priliku za saradnju izmeðu nas i Irana. Meðutim, u proteklih nekoliko meseci je došlo do pogoršanja tih veza. Iran želi da zadrži svoj uticaj u Avganistanu, što se nama ne dopada. Uputio je tovar oružja Palestincima... Takoðe postoje izveštaji o pripadnicima Al-Kaide koji su našli utoèište u Iranu. Iako smatram da naša pažnja treba da i dalje bude usredsredjena na taj problem, problem terorista, mislim da sada ne treba da bude bombardovano selo u kojem su pripadnici Al-Kaide našli utoèište. Postoji bezbroj naèina da se takve stvari reše. Želim još da istaknem da bi Sjedinjene Države trebalo da imaju razlièite poluge na koje se mogu osloniti u ovoj borbi koja neæe biti prijatna niti æe biti okonèana uskoro”.
Zamenik amerièkog državnog sekretara, Rièard Armitidž, je dao povoljnije ocene odnosa sa Iranom:
“Nešto se dešava u Iranu. U toku je unutrašnja borba, posebno za pridobijanje mladih ljudi. Mislim da je za Sjedinjene Države najbolje da nastave ono što su i dosada èinile, da govore istinu i istièu vrednosti za koje se zalažu. Želeo bih takoðe da istaknem da smo tokom bonskog procesa, posebno na uskom pitanju uspostavljanja privremene vlade Avganistana, izuzetno dobro saraðivali sa Teheranom. To se do odreðene mere nastavlja do danas. Na primer, sada kada razgovaramo preko treæe strane i drugih posrednika, naša uzajamna retorika je mnogo manje oštra nego što je bila ranije, mnogo je poslovnija, i smatram da je to dobar poèetak za dalje poboljšanje odnosa. Ipak, ocenjujemo da dalje napredovanje zavisi od Irana, koji treba da preduzme prvi korak. Verujem da æe Iran pre toga morati da reši -- kao što su to nekada komunisti govorili -- unutrašnje protivureènosti.”
Upitan da prokomentariše razmimoilaženja unutar administracije i republikanske stranke u pogledu amerièke spoljne politike nakon 11. septembra, Brent Skoukroft je rekao:
“Mislim da je korisno voditi debatu u ovo vreme. Mislim da od toga samo može biti koristi za amerièki narod i njenu vladu. Ne živimo više u jednostavnom svetu, nego u potpuno novom svetu u kojem niko ne zna kako da se ponaša. Teško je znati šta je efikasno, a šta nije. Imamo, na primer, izuzetno dobru vojsku, ali ona nije prikladna za voðenje rata protiv terorizma. Izrael je slièan primer. Posle nas, Izrael verovatno poseduje tehnološki najrazvijeniju vojnu mašineriju, i nikada do sada nije izgubio u sukobu na palestinskim teritorijama. Ali, da li pobeðuje? Takva je priroda problema. Mislim da debata o svemu tome može samo da pomogne. To je najbolji naèin da naðemo dobra i dugotrajna rešenja”.