Po reèima, ambasadora Hantera, zadatak NATO samita u Pragu je da usvoji program za uklanjanje neujednaèenosti u vojnoj opremljenosti i sposobnosti pojedinih èlanica NATO-a. On je takoðe upozorio:
“Ukoliko se NATO ne bude suoèio sa problemom neujednaèenih kapaciteta, biæe na kraju sasvim onesposobljen. Snaga NATO poèiva na sposobnosti saveza da deluje i garantuje jedinstvo svojih èlanica, što je nužno za obavljanje zajednièkih zadatak u Evropi i izvan nje.”
Razlika meðu èlanicama NATO-a, posebno Sjedinjenih Država i ostalih zemalja severnoatlantskog saveza, prvi put je došla do izražaja u akciji u Bosni i Hercegovini avgusta 1995, rekao je general Džoulan:
“NATO nije klub, veæ vojna organizacija. I mora da funkcioniše kao vojna organizacija. NATO sada treba da prilagodi kapacitete i svoju vojnu tehnologiju tako da i u buduænosti može da funkcioniše kao efikasna vojna organizacija. Kada smo krenuli u akciju u Bosni pokazalo se da je situacija teška kako u pogledu komunikacija i obaveštajnog rada, tako i u pogledu preciznosti oružja. Puno toga je nedostajalo. Mislim da se NATO nakon kraja Hladnog rata opustio. Vreme je da poène da se prilagoðava uslovima 21. veka.”
Pored ukazivanja na potrebu tehnološke i informacijske kohezije svih snaga NATO-a, general Džoulan i ambasador Hanter su posebnu pažnju posvetili važnosti politièkog jedinstva saveza. U tom je kontekstu bila neizbežna tema kriza oko Iraka. Ambasador Hanter i general Džoulan založili su se da Vašington u tome saraðuje sa saveznicima:
“Zar nismo snažniji kad su uz nas naši prijatelji i saveznici. U Bosni ima vojnika iz 36 zemalja. Meðu njima iz Jordana, Egipta, zemalja koje nisu èlanice NATO. Dakle, postoji volja za zajednièku akciju kada Sjedinjene Države pokažu da su spremne da predvode. Nije znak slabosti konsultovati se sa prijateljima i savezniciam. Ovi zahtevi za hitnom akcijom -- to ostaje kao opcija, ali zar nismo jaèi kada su uz nas naši saveznici i prijatelji”.
Ambasador Hanter je napravio paralelu izmeðu Sadama Huseina i Slobodana Miloševiæa:
“Neki su se žalili da je amerièka vazdušna moæ bila suzbijana na Kosovu zbog toga što su naši saveznici uèestvovali u donošenju odluka. Meðutim, smatram da je dokazano da je Miloševiæ pao kada je postalo evidentno da ne može da podeli savez. Kada se i Rusija pridružila, èime je postao potpuno izolovan. Tada se i predao. Uspelo mu je da unese razdor u savez u Bosni 1995. No, kada je savez jedinstven niko ne može da mu se suprotstavi. Sadam je pre deset godina tvrdio da se bori protiv -- kako je to rekao -- cionizma i imperijalizma, odnosno Izraela i Sjedinjenih Država. Meðutim, Džord Buš stariji je mogao da kaže ne, gospodine Sadame, vi ratujete protiv 41 zemlje koje su naši saveznici.