M.S.: Pre svege treba rauzmeti da, suprotno Bosni i Hercegovini koja je multietnièka, na Kosovu sada pokušavamo da stvorimo integrisano, višenacionalno društvo. Uspeh se ne može tumaèiti samo brojem izbeglica koje odluèe da se vrate, veæ brojem onih koji ostaju. Kao što znate, proces povratka izbeglica je složen, skup i zahteva ljudstvo. Pri povratku jedne porodice angažovane su brojne nevladine organizacije u svakom pojedinaènom sluèaju. Sada je potrebno uspostaviti razmenu informacija i preboroditi barijere, a to se posebno odnosi na štampu, radio i televiziju. Medjunarodna zajednica bi trebalo da izvrši pritisak na Jugoslaviju i na privremenu vladu na Kosovu da olakša proces integracije.
B.M.: Kako bi se na Kosovu mogao rešiti akutni problem trgovine ljudima?
M.S.: Tom problemu treba priæi na regionalnoj osnovi, a ne samo na Kosovu. Regionalne incijative bi trebalo da finansiraju donatori, kako bi istovremeno sve zemlje na Balkanu bile angažovane u rešavanju problema trgovine ljudima. To bi se moglo uèiniti na dva naèina: jedan je putem sudskog gonjenja. Na Kosovu se nalaze snage UN, kao i policijske snage za suzbijanje protiv trgovine ljudima, koje su operativne, a postoje i savetodavne jedinice. UN i policijske snage bi trebalo da izrše pritisak na regionalne vlasti da usvoje i primenjuju zakon protiv takve prakse. Tim zakonom bi se trgovina ljudima i prostitucija smatrale kriviènim delom, a ne prestupom. Takodje bi trebalo promeniti postupak za podnosenje dokaza na sudskom procesu. Na primer, sadasnje podnosenje dokaza na sudskom procesu u prevelikoj meri zavisi od svedoèenja žrtve, za koju bi trebalo obezbediti odgovarajuæu zaštitu. Takodje bi trebalo upozoriti potencijalne žrtve na opasnost od ilegalnog prelaza u zapadnu Evropu gde mogu da postanu meta kriminalaca.
B.M.: Kako biste procenili doprinos americkih vojnika miru i stabilnosti na Kosovu?
E.E.: Doprinos amerièkih cuvara mira je velik. Amerièki vojnici su postavili graniène kontrolne punkove, koji su u medjuvremenu uklonjeni, i prihvatili sistem mobilnih patrola, koji je omoguæio veæu slobodu kretanja i uklanjanje veštaèkih barijera, koje su stvorene takvim kontrolnim punktovima. Na primer, amerièki vojnici su takodje pomogli u integrisanju lokalnih zajednica, prevozeæi i prateæi pripadnike manjinskih grupa na podruèja kojima dominira veæinsko stanovništvo, u cilju unapredjenja kontakta koji se odvija na trgovinskoj i ekonomksoj bazi. Sve dok se ne uspostavi vladavina zakona, neæe se uspostaviti poverenje izmedju pripadnika raznih etnièkih zajednica. Manjinske grupe bi trebalo da razumeju da na Kosovu neæe biti povratka na stanje iz perioda pre 1999. Veæinsko stanovništvo bi trebalo da shvati da je pravda dvosmerna i da æe biti hapšenja i kriviènog gonjenja i medju pripadnicma veæinskog stanovništva.
B.M.: Po vašoj proceni, koliko dugo bi amerièki èuvari mira trebalo da ostanu na Kosovu?
M.S.: Ne znam da li bih mogao da naznaèim neki datum: sada se na Kosovu nalazi 5000 amerièkih vojnika, a postoji namera da se do kraja ove godine taj broj smanji na 3000. Mobilne patrole su prominentno prisutne, ali treba imati u vidu da su amerièki vojnici zaduženi samo za jedan sektor na Kosovu. U sadašnjoj situaciji treba oèekivati da æe K-FOR ostati na tom podruèju dugo vremena kako bi se obnovilo funkcionalno civilno društvo.