È.I.: Svedoci smo zaokreta u prioritetima Sjedinjenih Država zbog rata protiv terorizma i to ne samo u odnosu na Balkan nego i na Evropu uopšte. Ne verujem da æe Sjedinjene Države pored ogranièenog finansijskog i diplomatskog angažmana uopšte više da se usredsreðuju na Balkan. Naprotiv, mislim da Sjedinjene Države pre svega nastoje da se povuku sa tog podruèja. To svakako ne iskljuèuje moguænost da æe se izjasniti u prilog onog što je u skladu sa amerièkim interesom, što se pre svega odnosi na stabilnost regiona. Meðutim, mislim da se Vašington neæe intenzivnije angažovati na pitanju odnosa Srbije i Crne Gore pogotovo što su Evropljani spremni da to uèine. Predsednik Ðukanoviæ se verovatno oèekuje neko alternativno gledište, jer nije zadovoljan evropskim stavom, i, takoðe, oèekuje pomoæ Vašingtona u promeni tog stava.
J.J.: Upitan da li smatra da bi eventualna kriza u srpsko-crnogorskim pregovorima mogla da podstakne novo angažovanje Sjedinjenih Država, Èarls Ingrao je uzvratio da bi jedino nova humanitarna kriza na Balkanu mogla da dovede do veæeg amerièkog angažovanja:
È.I.: Sjedinjene Države su u naèelu zadovoljne pravcem kojim se stvari kreæu. Naravno, želeli bismo da ratni zloèinci nastave da odlaze u Hag, priželjkujemo veæu demokratizaciju, zalažemo se za iskorenjivanje korupcije u regionu, ali nikakva kriza te vrste neæe privuæi veæe amerièko angažovanje. To nisu vrste kriza koje bi mogle da ugroze interese Sjedinjenih Država.
J.J.: Na pitanje koje su realne opcije pred kojima se nalazi Crna Gora, naš sagovornik je rekao:
È.I.: Osnova celog problema leži u odluci koju Crnogorci moraju sami da donesu, a to je da treba da se odluèe da li su Crnogorci ili Srbi. Moram reæi da vidimi istorijsku paralelu sa situacijom u kojoj su se svojevremeno našli Austrijanci. Slièno Crnogorcima imali su svoj istorijski identitet koji nije bio vezan za jezik niti zemlju maticu tog jezika, što je Srbija u odnosu na Crnu Goru i Nemaèka u odnosu na Austriju. Austrijanci su doneli odluku da su Nemci, ali su nakon Drugog svetskog rata ponovo potražili svoj austrijski identitet. Mislim da su traumatièni dogaðaji na Balkanu u proteklih desetak i više godina, uèinili slièno u pogledu Crne Gore.
J.J.: Profesor Ingrao je takoðe rekao da lièno veruje da je bolje za Crnu Goru da se veže za veæi ekonomski brod kao što je Srbija, ali da takoðe smatra da Srbija treba da ponudi Crnoj Gori dovoljno privlaène uslove za produžetak daljeg zajednièkog života.