Koštunica je ocenio da bi potpisivanje takvog sporazuma podrilo i pravne poretke država koje su ratifikovale Rimski statut o osnivanju tog Suda i dodao da se na tom pitanju lomi sudbina nove meðunarodne pravne institucije. ”To je posebno važno za zemlje kao što je naša, koja je tek stupila na put izgradnje pravne države i tim putem koraèa uz mnogobrojne teškoæe, i unutrašnje i spoljne,“ rekao je jugoslovenski predsednik.
A zamenik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkiæ izjavio je da je apsolutno neprihvatljiva amerièka ponuda o bilateralnom sporazumu kojim bi se spreèilo izruèenje državljana dve zemlje novom Meðunarodnom kriviènom sudu. ”Stranim vojnicima koji uèestvuju u mirovnim trupama treba dati poseban tretman, ali im se ne može unapred dati status bez krivice za bilo koje delo,“ rekao je ministar Šarkiæ. Direktor nevladine organizacije Centar za antiratnu akciju Ivan Jankoviæ ocenio je da je zahtev Sjedinjenih Amerièkih Država grub, osion i protivan meðunarodnom pravu, ali æe mu se verovatno povinovati veæina zemalja, jer meðunarodno pravo vrlo èesto mora da ustupi pred silom. Na pitanje da li bi Jugoslavija trebalo da prihvati takav sporazum, Jankoviæ je izrazio mišljenje da bi Jugoslavija trebalo da to uradi, naroèito zbog toga što je veæ izložena amerièkim pritiscima u vezi sa izruèenjem bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladiæa.
A meðu reakcijama na neuspeh u izradi Ustavne povelje istièe se i strah od moguænosti da Jugoslavija ne bude primljena u Savet Evrope ove jeseni, kako je inaèe bilo najavljeno.
Kopredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Orliæ smatra izvesnim da Ustavna povelja buduæe državne zajednice Srbije i Crne Gore neæe biti završena do septembra i da æe zbog toga za poèetak iduæe godine biti odložen njen prijem u Savet Evrope.
Iako iz Saveta Evrope to pitanje niko još nije zvanièno pokrenuo, predsednik veæa graðana Savezne skupštine Dragoljub Miæunoviæ upozorava da Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada je na dnevnom redu Saveta Evrope prijem Jugoslavije. ”U svakom sluèaju treba požuriti sa Poveljom da ne bi došlo do pokušaja odlaganja i sada je sve u našim rukama,“ rekao je Miæunoviæ.
Povodom neuspeha Ustavne komisije Demokratska stranka Srbije optužila je DOS i srpskog premijera Zorana Ðinðiæa za nameru da rasture zajednièku državu Srbije i Crne Gore i kao dokaz za to navela paralelne pregovore ministara finansija Srbije i Crne Gore Ðeliæa i Ivaniševiæa i kampanju ministra pravde Vladana Batiæa za nezavisnu Srbiju. A prozvani srpski premijer Zoran Ðinðiæ izjavio je da nesuglasice oko Ustavne povelje treba da reše Beograd i Podgorica na osnovu iskustava primenjenih prilikom usaglašavanje ekonomskih eksperata dve vlade po pitanju poreza, monetarne politike, carina i inspekcijske kontrole na granicama.
Republièki ministar pravde Vladan Batiæ izjavio je da neuspeh u pisanju Ustavne povelje faktièki znaèi abdiciranje Ustavne komisije, i založio se da o statusu buduæe zajednièke države mogu da se dogovore samo vlade Srbije i Crne Gore. ”Nije to nikakvo tolerisanje pregovora ministara finansija Ðeliæa i Ivaniševiæa, nego je to nešto što su dve vlade odluèile jer mi nemamo vremena za gubljenje, moramo iæi u susret dogaðajima i moramo biti realisti,“ zakljuèio je ministar Batiæ.