Alfred Hièkok je rodjen 13. avgusta 1899. godine u Londonu, gde je posle svršene Jezuitske škole pohadjao gradjevinski fakultet, naporedo uzimajuæi èasove umetnosti. Odluèan u tome da postane reditelj, Hièkok je u filmskoj industriji prošao sve faze: pisao je i ilustrovao napise za neme filmove, bio je dekorater, scenograf, pisac scenarija i asistent reditelja. Mnogo kasnije, u brojnim intervjuima, naglašavao je stav da jedan filmadžija zaista treba da prodje sve faze u filmskoj industriji, kako bi dobro ovladao zanatom.
Svoj prvi nemi film Vrt zadovoljstva snimio je 1925. godine, a u sledeæem, Stanar iz 1926, poèeo je da oblikuje svoj prepoznatljivi stil sa saspens temama.
Tokom 30-tih, Hièkok je filmovima Èovek koji je previše znao, 39 Stepenica (1935), i Dama koja nestaje (1938) postao poznat i van granica Velike Britanije. U iskušenju da savlada sva nova tehnièka dostignuæa, Hièkok odlazi u Holivud 1939. godine. Njegov prvi holivudski film - drama Rebeka iz 1940. sa Lorensom Olivijeom u glavnoj ulozi, dobio je Oskara za najbolji film te godine, a Džordž Barns je dobio Oskara za najbolju fotografiju.
Posle filmova Sumnja, Senka sumnje, i Ozloglašena, Hièkok je postao i producent - na taj naèin stekavši komplatnu kontrolu nad svojim stvaralaštvom. Tada je režirao svoja najbolja ostvarenja: Stranci u vozu (1951), Pozovi M radi ubistva (1954), Prozor u dvorište (1954), Uhvatiti lopova (1954), Vrtoglavica (1958), Sever Severozapad (1959), Psiho (1960), i Ptice (1963).
Hièkokovi filmovi bili su veoma precizno režirani, njegovi junaci su od obiènih ljudi postajali akteri noænih mora. Kako bi održao uzbudjenje i neizvesnost, veliki reditelj je koristio neobiène uglove kamere, nove pristupe u montaži, tehnièka dostignuæa, dinamiènu muziku, uvrnuti humor i sablasnost. Hièkok se uvek pojavljivao u svojim filmovima, a njegov kameo - kratko pojavljivanje u nekoj sceni - vremenom je postao njegov zaštitni znak koji su kasnije neki reditelji imitirali.
Iako mu nikada nije dala Oskara za režiju, Akademija filmskih umetnosti i nauka mu je 1967. dodelila prestižnu nagradu Irvin Talberg. Kraljica Elizabeta II ga je 1980. godine proglasila za viteza, iako je Hièkok tada veæ dugo bio naturalizovani amerièki gradjanin. Krajem te godine, Alfred Hièkok je umro, ostavivši iza sebe skoro 60 filmova.