Predvodnik kampanje protiv imigracije je Španija, koja trenutno predsedava Evropskom Unijom. Snažno je podržavaju Britanija i Italija. Cilj kampanje je da se uznemireni zapadnoevropski gradjani uvere da zapadnoevropske vlade nisu preterano tolerantne prema stranim sezonskim radnicima i azilantima sa Balkana i Bliskokog istoka, iz Azije i Afrike.
Španski ministar inostranih poslova Žozep Pike je ukazao da bi Evropska unija trebalo da nametne sankcije onim zemljama koje ne gone ilegalne imigrante i zemljama koje ne žele da prime natrag svoje državljane odbijene u drugim zemljama Evropske unije.
”Prema Pikeovim reèima, ne bi trebalo sumnjati da æe zemlje koje se više puta ogluše o te zahteve snositi posledice. No, Francuska, Švedska i Evropska komisija -- izvršno telo Evropske unije -- argumentišu da bi se nametanjem sankcija siromašnim zemljama samo poveæalo siromaštvo koje nagoni ljude da se sele iz zemlje. Po njihovom mišljenju, Evropska unija bi trebalo da ponudi podsticaje takvim zemljama da bi im pomogla u kontroli iseljavanja, umesto da ih kažnjava zbog toga što ništa ne èine.
Pošto ministri inostranih poslova zemalja Evopske unije nisu uspeli da se saglase na svom sastanku ove nedelje o tome kako bi trebalo priæi ilegalnom useljavanju, sada je na predsednicima i premijerima zemalja Evropske unije da saèine plan na današnjem i sutrašnjem samitu u Sevilji. Evropska komisija je procenila da pet stotina hiljada ljudi ilegalno udje svake godine u zemlje Evropske unije. Broj legalnih useljenika iznosi šest stotina i osamdeset hiljada godišnje. Veæina njih je na privremenom radu ili obavlja visokotehnološke poslove, dok se nekima dozvoljava da se pridurže svojim rodjacima koji su veæ u Evropi.
Predsednik Evropske komisije Romano Prodi naglašava da Evropska unija mora biti nepopustljiva u borbi sa ilegalnim useljavanjem da bi bolje integrisala legalne useljenike koji su potrebni kao dopuna domaæoj radnoj snazi koja zalazi u godine. ”Prodi je predoèio da bi Evropska unija trebalo da jasno stavi do znanja da æe biti oštra prema ilegalnom useljavanju. Prodi je, medjutim, dodao da bi veæi priliv legalnih useljenika koristio Evropi jer su oni izvor vitalnosti i energije. Oèekuje se da æe se lideri Evropske unije složiti o poveæanju graniène kontrole i odrediti rok stupanja na snagu zejednièke politike prema azilantima.
Zvaniènik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Stefan Berglund izrazio je bojazan da æe sva ta oštra retorika protiv ilegalne imigracije otežati položaj legitimnih azilanata koji od progona u svojoj zemlji bežže u Zapadnu Evropu.
“Nemamo problema sa oštrijom graniènom kontrolom. U stvari, to bi èak mogla biti dobra mera. Nas u tom pogledu brine da bi ljudi mogli biti vraæeni na granici. Zahtevamo da se prema azilantima postupa u skladu sa medjunarodnim pravnim odredbama -- da im se dozvoli da udju u zemlju i zatraže azil i da se zatim podvrgnu odgovarajuæem postupku.“
Imigracioni struènjaci navode da mediji pogrešno opisuju uslove pod kojima azilanti stižu u Evropsku uniju: tu su prièe o nasukanom èamcu sa Marokancima na južnoj obali Španije, ili izveštaji o avganistanskim azilantima koji pokušavaju da uskoèe u voz u tunelu ispod Lamanša. Imigracioni struènjaci, medjutim, navode da veæinu ilegalnih useljenika èine u stvari sezonski radnici koji u Evropsku uniju legalno ulaze sa turistièkom vizom, nadju zaposlenje i -- ostanu.