Kalugin je u svojoj knjizi ”Prvi direktorat“ otkrio mnoge tajne svoje službe, medju njima i kako je uèestvovao u atentatu na jednog bugarskog novinara koji se oglašavao putem Radija Slobodna Evropa. To ubistvo izvršeno je 1978. uz pomoæ otrovnog vrha kišobrana. Kalugin je veoma uspešno operisao u korist Sovjeta sve dok, po sopstvenim tvrdnjama, nije izgubio iluzije o sistemu u kome živi. On se tada priklonio, uz znatan rizik, takozvanom demokratskom pokretu. U KGB-u je bio, kako kaže, iz ideoloških razloga.
”U prvim godinama Sovjetske republike socijalizam se dopao mnogim intelektualcima i obiènim ljudima širom sveta. Zbog toga je i sovjetska obaveštajna služba bila toliko uspešna.“
Kalugin dodaje da je još jedna od prednosti KGB-a bila strpljenje. Služba je bila spremna da èeka sve dok se to èekanje ne isplati.
”Izabrali bismo nekog mladiæa i postepeno bismo ga odgajali, usmeravali i ukoliko je potrebno i finansirali da bi prodro u neprijateljske redove. Takva osoba ne bi imala nikakvu prošlost, ali možda veliku buduænost. Uzmite na primer Kima Filbija, èoveka koji je bio niko, a umalo da je postao šev britanske obaveštajne službe.“
Pretvarajuæi se da je novinar u Vašingtonu, Kalugin je regrutovao špijune medju amerièkim novinarima, oficirima i intelektualcima. Njegovo najveæe dostignuæe je regrutovanje Džona Vokera, mornarièkog oficira, koji je 18 godina obezbedjivao Sovjetima detaljne mape o kretanju amerièkih brodova i nuklearnih podmornica. Ove informacije bile su vitalne za sovjetsku vojsku, ali su i otklanjale strahove da bi Amerikanci mogli da napadnu. Obostrano špijuniranje je, po Kaluginovim reèima, paradoksalno spreèavalo da hladni rat postane pravi rat. U post sovjetskoj eri Kalugin kaže da su špijuni aktivniji više nego ikada, ali da im se možda motivacija promenila.
”Novac je oduvek bio bitan, ali sada je postao gotovo presudan. Od kada su ideološke razlike pale u vodu, ljudi špijunažu vide kao unosan biznis. Ne smatraju da svojim aktivnostima dovode svoju zemlju u fatalnu opasnost ukoliko odaju poverljive informacije.“
Kalugin dodaje da je Rusima na raspolaganju novi argument pri regrutovanju špijuna, a to je rastuæi anti-amerikanizam. Neki ljudi dovoljno mrze Ameriku da bi je špijunirali. Saradnja Rusije sa NATO-om promoviše mir, ali prema Kaluginovim reèima, takodje daje moguænost za pristup poverljivim informacijama. Ipak, Sjedinjene države, prema njegovim reèima, više nisu Moskvin neprijatelj broj jedan.
Medjutim sam Kalugin izgleda da ima neprijatelja u glavnom gradu Rusije. Nedavno je pozvan da se vrati u Moskvu da bi mu bilo sudjeno po optužnici za izdaju. Upuæeni tvrde da je Kalugina terete zato što je vrlo ubedljliv kritièar Rusije, prošle i sadašnje. Bivši visoki oficir KGB-a ne planira da se vrati u zemlju, uramio je sudski poziv i istakao ga u medjunarodnom špijunskom muzeju u Vašingtonu.