Bil Klinton i dalje ostaje jedan od najkontroverznijih americkih politicara danasnjice. Oni koji ga vole isticu uspehe njegove ekonomske politike tokom osam godina provedenih u Beloj kuci. Oni koji ga ne podnose ukazuju na proces za njegov opoziv, zbog skandala sa Monikom Luinski i laganja pod zakletvom. Neka od novijih istrazvanja pokazuju da najznacajni americki istoricari Klintona rangiraju negde u sredini, u nizu od dosadasnja 43 americka predsednika. A to je nesto, kako se pokazalo u nedavnom intervju kablovskoj televiziji “History Channel“, sto Klintona strasno muci:
“Mislim da je vecina tih istoricara, koji su obuhvaceni istrazivanjem, u poslednjih osam godina samo citala novine i mogu da se kladim da bi samo mali broj njih mogao da prodje test o tome sta smo mi stvarno radili,“ rekao je Klinton. ”Razgovaro sam sa nekolicinom njih i bio sam sokiran time sta je se sve uticalo na njihove zakljucke. Uopsteno gledano, prilicno sam ravnodusan prema tome i jednostavno nije me briga. Verujem da ce se za trideset godina mnogo vise racuna voditi o cinjenicama“.
Bivsi americki predsednici birali su razlicite puteve nakon odlaska iz Bele kuce. Alan Lihtman, predsednicki istoricar na Americkom univerzitetu ovde u Vasingtonu, ukazuje:
“Postoji politcki model. Mnogi bivsi predsednici ostajali su ozbiljno anagazovani u politici, ali to se uglavnom desavalo u 19. veku. Dzon Kvinsi Adams bio je u nekoliko mandata u predstavnickom domu americkog Kongresa. Milard Filmor i Martin Van Bjuren kandidovali su se ponovo za predsednika, ali kao kandidati takozvanih trecih partija“.
Zanimljiv je primer bivseg predsednika Dzimija Kartera, koji je popularniji danas nego u vreme svog mandata u Beloj Kuci. Jos jednom istoricar Alan Lihtman.
“Jedan od modela je i takozvana javna sluzba ciji je Karter istinski predstavnik. On je angazovan u izgradnji porodocnih kuca za najsiromasnije, i u vise navrata je sluzio kao ambasador dobre volje, putujuci u problematicne regione sveta“.
Bil Klinton bi mozda mogao slediti primer bivseg predsednika Dzeralda Forda, koji se nakon isteka predsednickog mandata jednostavno povukao iz javnog zivota. Medjutim Alan Lihtman istice da Bil Klinton nije covek koji bi izabrao taj model:
”Mislim da Klinton nije spreman da sledi bilo koji od pomenutih primera i da ce gledati da pronadje model koji ce ga staviti u istaknutiji polozaj u nasoj kulturi u odnosu na ostale bivse predsednike.“
Pored toga mnogi analiticati i istoricari veruju da Bil Klinton nece moci da odoli da ne pokusa da na neki nacin ispravi nesto u svom delimicno pomucenom legatu. Medjutim, Alan Lihtman ukazuje da ce to ici teze:
“Predsednici su pokusavali da isrpave i prerade svoj legat, a Ricard Nikson je u tome bio najuporniji. To je jako tesko uciniti jer je legat onakav kakav jeste. U Klintonovom slucaju imamo i jednu i drugu stranu tumacanja njegovog predsednikovanja: sa jedne strane potpuno amoralan predsednik, sumnjivog ugleda, a sa druge strane predsednik koji je bio na celu zemlje u periodu velikog prosperiteta. Mada je Bil Klinton osoba koja iskreno veruje da moze kontrolisati dogadjaje, nadam se da je naucio, barem je trebalo da nauci, da je cak i predsedniku, a posebno bivsem predsedniku, mogucnost da kontrolise stvari vrlo ogranicena“.
U medjuvremenu Bil Klinton je fokusiran na prikupljanje sredstava za izgradnju predsednicke biblioteke, u njegovoj maticnoj drzavi Arkanzas, cije je otvaranje predvidjeno za 2004. godinu.