Jedan od analitièara kaže da uèekuje produženje sadašnjeg stanja i istièe da to nije dobro. Hajdi Šaup, izvršni direktor ”Centra za politièku analizu palestinskog pitanja“ kaže kako nema mnogo nade da æe Sjedinjene Države postiæi veæi napredak ka rešenju izraelsko-palestinskog konflikta. Tome u prilog ona navodi veliku podršku Izraelu u amerièkom Kongresu, èiji se jedan od vodeæih èlanova zalaže za uklanjanje Palestinaca sa Zapadne obale:
”Sva ova prepucavanja izgleda da nas ne približavaju miru i bezbednosti za ljude, niti rešenju konflikta u celini. Istovremeno, to u oèima ostalog sveta èini Ameriku neozbiljnom. Utisak je da ili Šaron ne sluša Buša ili je sve ovo pozorište u kome Šaron radi ono što mu Buš nalaže.“
Kao dokaz, Hajdi Šaup navodi da su Sjedinjene Države stojale po strani dok su izraelske snage sistematski razarale Palestinsku vlast, a zatim popustile i pred izraelskim odbijanjem da dozvole Ujedinjenim nacijama da sprovedu istragu o napadu na izbeglièki logor u Dženinu. S druge strane, Kenet Kacman, viši analitièar u Istražnoj službi Kongresa, koji se upravo vratio iz konsultacija po Evropi, kaže da ima više optimizma i veruje da je napredak moguæ:
”Ako bi se strane približile onoliko koliko su bile blizu na razgovorima u Tabi, januara 2001., za šta svi drugi kažu da je bilo vrlo blizu onoga što se moglo prihvatiti - barem laburisti u Izraelu to priznaju, a Palestinci veruju u to - onda smatram da bi neminovno dve strane mogle da se vrate u taj okvir.“
Kacman kaže da æe za to biti potrebno vreme, a možda i promene u rukovodstvu oba tabora. Bušova administracija kaže da vodi razgovore o tome na više razlièitih nivoa. U okviru takozvanog ”kvarteta,“ amerièki državni sekretar Kolin Pauel sastaje se sa liderima Rusije, Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Saudijska Arabija je takodje znatno angažovana. Kenet Kacman smatra da postoji mapa za put pred njima:
”Strane æe se usredsrediti na obnovu Zapadne obale, isporuku pomoæi Palestincima i možda obnavljanje neke vrste saradnje u oblasti bezbednosti, kako bi se spreèilo da se ponovo pojave radikalne frakcije koje bi sabotirale proces nekim novim napadom bombaša-samoubica. Biæe mnogo posla pre održavanja te velike konferencije.“
Kenet Kacman dodaje kako je razumljivo što su èlanovi amerièkog Kongresa zabrinuti zbog opasnosti koje prete Izraelu, koji je mnogo pretrpeo od palestinskog nasilja. Hajdi Šaup kaže da bi Kongres mogao da ohrabri Šaronov otpor prema postizanju rešenja, ali da predsednik Buš uživa veliku podršku amerièkog naroda. Kao i njegovi prethodnici, on se oslanja na tu podršku:
”On je verovatno u poziciji da može da kaže: ”O-kej, ja sam vrhovni komandant, a ne ljudi na Kapitol hilu. Govorim u ime nacionalnih interesa i evo šta æemo da uradimo.“ U nekom trenutku, svako mora da shvati da se vitalni amerièki interesi i amerièka uloga u svetu moraju procenjivati odvojeno od kratkoroènih politièkih ciljeva bilo koje stranke.“
Ali i Hajdi Šaup i Kenet Kacman kažu da se konflikt na Bliskom istoku mora posmatrati odvojeno od rata protiv terorizma. Ta dva konflikta zahtevaju razlièite strategije, koje su u oba sluèaja veoma kompleksne.