Oèekuje se da æe dnevnim redom samita dominirati problem Bliskog istoka. Evropljani i Amerikanci imaju razlièita gledišta o tome, uprkos nastojanja da se javnosti predstave kao ujedinjeni front. U Vašingtonu raste nezadovoljstvo zbog, kako amerièki funkcioneri i zakonodavci smatraju, sve veæe simpatije Evropljana prema Palestincima, u njihovoj borbi sa Izraelom. Evropljani su pak nezadovoljni zbog onoga što smatraju amerièkom popustljivošæu prema izraelskom premijeru Arijelu Šaronu i njegovoj tvrdokornoj militaristièkoj politici. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi, koji zajedno sa španskim premijerom Hozeom Marijom Aznarom predvodi evropsku delegaciju na samitu, pozdravio je dogovor, kojem su posredovali Amerikanci, da se ukine izraelska opsada štaba Jasera Arafata u Ramali. Ali Prodi je rekao da izraelsko spreèavanje dolaska komisije Ujedinjenih nacija za utvrdjivanje èinjenica u palestinskom izbeglièkom logoru u Dženinu, nije prihvatljivo.
Prodi je rekao da nema razloga za odlaganje dolaska pomenute komisije, ako izraelska armija nema šta da krije. Izrael je saopštio da se pribojava pristrasnosti Ujedinjenih nacija, koja bi mogla da se odrazi na izveštaj komisije, ali istovremeno odbacuje palestinske tvrdnje da je u logoru u Dženinu izvršen masakr.
Drugi kamen spoticanja je Irak. Evropljani zaziru od nastojanja Sjedinjenih Država da iskoriste rat protiv terorizma za moguæi napad na tu zemlju. Romano Prodi je rekao da to pitanje neæe biti na dnevnom redu samita, ali je izrazio zabrinutost da bi vojna akcija protiv Bagdada mogla da potkopa antiteroristièku koaliciju. U nastojanju da ublaži evropske strahove od amerièkog unilateralizma Vašington je planirao da odmah posle samita održi sastanak èetiri najvažnija medjunarodna aktera na Bliskom istoku - amerièkog državnog sekretara Kolina Pauela, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, spoljnopolitièkog šefa Evropske unije Havijera Solane i ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova. Pomoænik amerièkog državnog sekretara Elizabet Džouns izjavila je u ponedeljak, u Briselu, da se Sjedinjene Države neprestano konsultuju sa svojim saveznicima:
”Visoko vrednujemo konsultacije sa našim evropskim prijateljima i saveznicima. Uopšte ne smatramo da smo unilateralisti, inaèe ne bismo bili ovde, ne bismo imali sastanak èetvorice, ne bismo imali amerièko-evropske samite, ne bismo imali sastanke NATO-a. Svuda smo prisutni i u stalnim konsultacijama sa prijateljima i saveznicima.“
Elizabet Džouns je izjavila da se Sjedinjene Države nadaju rešenju još jednog transatlantskog problema, izazvanog poveæanjem amerièkih carina na uvoz nekih vrsta èelika. Evropska unija je rešena da traži kompenzaciju za svoje proizvodjaèe èelika i preti da æe u protivnom poveæati sopstvene carine na amerièke proizvode. Ali, uprkos svim ovim sporovima, oèekuje se da æe samit istaæi nastojanja na jaèanju amerièko-evropske saradnje u borbi protiv terorizma. Prošle nedelje Evropska unija je najavila da æe sa Vašingtonom pregovarati o izruèivanju osumnjièenih i o medjusobnoj saradnji sudskih organa. Uopšteno ocenjujuæi amerièko-evropske odnose, komesar za spoljne poslove Evropske unije Kris Paten ocenio ih je kao partnerstvo bez koga se ne može i u kome obe strane uglavnom efikasno saradjuju:
”Neizbežno je da se s vremena na vreme pojave nesuglasice i trvenja, ali mislim da treba upamtiti èinjenicu da uglavnom na isti naèin gledamo na stvari i da od toga ostatak svetske zajednice ima ogromne koristi.“
Uprkos trenutnim teškoæama amerièki funkcioneri reaguju na slièan naèin i slažu se sa tim da mnogo štošta pokazuje da su Vašington i Brisel uglavnom na istoj talasnoj dužini.