Šef Svetske zdrastvene organizacije, dr. Gro Harlem Bruntland navodi da bi istraživanja ljudskog genoma mogla da uvedu revolucionarne promene u zdrastvenoj zaštiti širom sveta. Jedna od glavnih prednosti -- tvrdi Bruntlandova -- je što bi takva istraživanja mogla da otvore put znatno boljoj zdrastvenoj zaštiti stanovništva zemalja u razvoju. Istraživanje “Genomika i zdravlje u svetu” je trajalo 12 meseci, dok su na njemu bili angažovani vodeæi svetski lekari, medicinski istraživaèi i struènjaci za etiku iz razvijenih i nerazvijenih delova sveta. To je prvi izveštaj u kojem je jedno genetsko istraživanje vršeno sa globalnog aspekta. Zadatak je bio ustanovljavanje naèina na koji genetska istraživanja pomažu borbu protiv zaraznih bolesti, poput malarije, tuberkuloze i side -- od kojih umire veliki broj ljudi u zemljama u razvoju. Genetsko istraživanje se takoðe smatra dragocenim sredstvom u borbi protiv srèanih oboljenja, dijabetesa i raka. Profesor Maksim Švarc iz pariskog Instituta Lui Paster kaže da æe prvi medicinski prodori najverovatnije biti ostvareni u leèenju infektivnih bolesti. Ta vrsta genetskih istraživanja su, po njegovim reèima, veæ znatno odmakla:
“Bilo bi važno znati koji geni jaèaju imunitet od infektivne bolesti nekih ljudi, a kod drugih ne. To bi takoðe moglo da pomogne u pronalaženju leka za infektivne bolesti”.
Pomoæu genetskih istraživanja veæ su pronaðene dve vrste vakcina protiv tuberkuloze, dok je u toku klinièko ispitivanje jedne od njih, navodi se u izveštaju Svetske zdrastvene organizacije, u kojem se takoðe po prvi put ukazuje na etièki aspekt istraživanja genoma. Doktor Švarc kaže da su neki od predstojeæih izazova povezani sa izradom genetskih baza podataka širokog spektra. Te baze podataka æe -- kaže on -- posedovati informacije o genetskom profilu ljudi, odnosno imaæe podatke koji, na primer, ukazuju na neèiju predispoziciju prema odreðenoj bolesti. Iako je dobro da ta osoba bude upoznata sa tim, postoji zabrinutost da bi takva vrsta podataka mogla dospeti u ruke, na primer, poslodavaca. Nauènici ukazuju i na druga etièka pitanja vezana za istraživanja genoma. Jedno od njih je, na primer, pitanje da li je u redu da ljudi mogu da biraju pol svog deteta.