Islamske države proizvoðaèi nafte na Bliskom istoku prekidaju izvoz energetskih sirovina u Sjedinjene Države - u želji da upotrebe naftu kao oruðe kojim æe oslabiti podršku koju Sjedinjene Države pružaju Izraelu. Takav potez primorava energetski nezasiti Vašington da se više osloni na izvoznike nafte u drugim delovima sveta, ukljuèujuæi Afriku. Meðutim, duž naftom bogate obale Zapadne Afrike, ekstremisti su zauzeli priobalne platforme za bušenje nafte u vlasništvu amerièkih multinacionalnih kompanija. S obzirom da su lokalne pomorske snage izuzetno male sa veæinom brodova u lošem stanju od kojih su mnogi praktièno napušteni, ne postoji prilika za brzo vojno reagovanje.
Sve ovo su samo fiktivni scenariji. Ali oni odslikavaju vrste strepnji koje primoravaju planere u Pentagonu da procene moguænosti za preduzimanje akcija koje bi poveæale sigurnost amerièkih energetskih izvora u Africi. Ti scenariji takoðe objašnjavaju sažetu i gotovo zagonetnu izjavu Majkla Vestfala, najvišeg zvaniènika Sekretarijata za odbranu za afrièke poslove, na nedavnoj konferenciji za novinare.
“Takoðe radimo na identifikovanju afrièke, isto koliko i amerièke svesti o važnosti afrièkih energetskih rezervi.”
Sjedinjene Države su tokom 2000. godine uvozile naftu iz sedam afrièkih država. Glavni afrièki izvori su bile Nigerija i Angola, obe meðu 10 najvažnijih stranih snabdevaèa Sjedinjenih Država naftom. Ostali afrièki izvori, po redosledu važnosti, bili su Gabon, Kongo Brazavil, Kongo Kinšasa, Kamerun i Obala Slonovaèe. Majkl Vestfal istièe da Afrika veæ zauzima znatan dao amerièkog tržišta i svi su izgledi da æe taj deo da se poveæava.
“Recimo na poèetku da 15 odsto amerièkih naftnih rezervi iz inostranstva stiže iz subsaharske Afrike. To je istovremeno kolièina za koju postoji moguænost da se znatno uveæa tokom predstojeæe decenije.”
U ovom trenutku, vojni odnosi Sjedinjenih Država sa afrièkim zemljama su krajnje ogranièeni - u pogledu i obima i finansija. Najveæi program proteklih godina je bila obuka nekoliko hiljada vojnika odabranih afrièkih armija za mirovne misije i krizne situacije. Taj program se u ovom trenutku menja.
Meðutim, struènjaci za Afriku u Sekretarijatu za odbranu veæ gledaju unapred - prema jednom proširenom programu vojne saradnje. Izvori iz Pentagona napominju da bi on mogao da obuhvati i prvi plan za pružanje pomorske pomoæi - koji se dovodi u vezu sa poveæanjem bezbednosti afrièkih priobalnih naftnih polja. Prema tom planu, Sjedinjene Države bi mogle da rade na poboljšanju afrièkih pomorskih moguænosti u Gvinejskom zalivu, moguæe snabdevajuæi države-izvoznice nafte u regionu patrolnim èamcima i obezbeðujuæi obuku u raznovrsnim pomorskim akcijama i taktikama obalske straže. Time ne samo da bi mogla da se poveæa bezbednost priobalskih ili kopnenih naftnih instalacija - što ima ekonomski znaèaj za Sjedinjene Države - nego bi se pomoglo afrièkim državama da pojaèaju svoja suverena prava na moru - obraèunavajuæi se sa nezakonitim ribolovom i prekidajuæi krijumèarenje droge, oružja i robova.
Ceo koncept još nije poprimio zvaniènu formu, niti je predstavljen sekretaru za odbranu Donaldu Ramsfeldu. Ipak, izvori iz Pentagona izgleda da su uvereni da vojne veze sa afrièkim državama sada imaju najbolju priliku da se šire - ako se imaju u vidu faktori kao što su strepnje Bušove administracije u pogledu stabilnosti na Bliskom istojku i nekadašnje veze energetske industrije sa tako visokim zvaniènicima kao što je potpredsednik Rièard Èeni, bivši sekretar za odbranu. Proširenje vojnih veza bi za uzvrat moglo da dovede do ponovnog procenjivanja amerièkog Plana ujedinjene komande, na osnovu kojeg su vodeæim generalima i admiralima podeljena komandna zaduženja širom planete. Meðutim, ne postoji nezavisna komanda za Afriku. Odgovornost za taj kontinent u vojnim stvarima u glavnom dele Komanda Sjedinjenih Država u Evropi i Centralna komanda, koja je pretežno usredsreðena na Bliski istok i Južnu Aziju.
Zvaniènici Pentagona ukazuju da Afrika još nije zaslužila odvojenu vojnu komandu, jer bez obzira što je interesantna za Sjedinjene Države, još nije podruèje od “vitalnog” nacionalnog interesa. Sve veæa važnost afrièke nafte bi mogla da promeni takav stav.