Vlasnik Dejvid Gruber kaže da je osam godina njegov biznis bio toliko uspešan da je morao da se dovija kako da kontroliše gužve. Jedan od naèina je bio da duž šanka u svom restoranu, zvanom Brubejkers kafe, postavi stubiæe sa gajtanima.
”Pre nego što smo postavili gajtane ljudi su opsedali šank. Kada smo postavili ogradu poèeli su da formiraju red pa smo mogli brže da ih uslužujemo i usmeravamo ih kroz lokal. Ponekad bi se i na ulici stvorio red za ulaz. Bili smo veoma popularni,“ kaže Gruber.
Brubejkers kafe nalazi se na nekoliko minuta hoda od nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra. Kada su se zgrade rušile, Dejvid Gruber i njegova supruga i suvlasnik Helen, pobegli su spašavajuæi život. Posle mesec dana vratili su se da poèiste prašinu i otpatke i ponovo otvore vrata restorana. Ali posao nije više išao tako dobro kao pre napada. Sedam meseci kasnije, Brubejkers kafe, koji je leti imao živu muziku i tokom podnevne pauze za ruèak bio uvek pun, sada je imao najviše desetak gostiju odjednom.
”Sada je nekako dremljivo i tiho,“ kaže njegov vlasnik. ”Ljudi više ne dolaze u velikim grupama, nisu toliko razdragani u vreme ruèka. Samo dodju, pojedu nešto i vraæaju se na posao. Zabrinuti su za svoje zaposlenje. Sve ih zabrinjava. Preko noæi smo izgubili dobar biznis.“
Nekoliko veæih korporacija i trgovaèkih firmi vratilo se nedavno u južne delove Menhetna. Ali niska zaposlenost u finansijskom sektoru, preseljenje velikih firmi i slaba turistièka poseta odrazili su se na malu privredu. Funkcioneri su ponudili federalnu pomoæ. Uprava za mali biznis je odvojila više od dva miliona dolara za kredite malim firmama koje nastoje da se oporave od udarca izazvanog teroristièkim napadima. Dejvid Gruber kaže da je dobio tu pomoæ, ali da je ona bila nedovoljna. On kaže kako je oèekivao više i dodaje da je morao da naène sredstva iz liène štednje da bi održao svoj restoran u životu:
”Stavili smo svoj lièni novac u to,“ požalio se Gruber. ”Uzeli smo i kredit od banke. Kada su poèeli da nam dodeljuju pomoæ oèekivali smo da æe doæi do preokreta. Šest hiljada ovde, pet hiljada ovde, èetiri hiljade tamo... Nekako smo se krpili. Osoblje smo sveli na minimum. Bilo je jako, jako teško.“
Ali, pošto je izgubio više od sto hiljada dolara, Dejvid Gruber je rešio da zatvori restoran. Poslednjeg dana Gruberovi su održali javno nadmetanje za rasprodaju inventara svog restorana. Prodaja je privukla vlasnike kafiæa i kafanica iz celog grada. Braèni par je posmatrao kako se ostaci njihovog Brubejkers kafea rasprodaju, komad po komad. Sve je otišlo - od šerpi i tiganja do krupnog inventara. Dejvid Gruber kaže da bi više voleo da se sve drugaèije završilo:
”Mislim da smo izgubili energiju da se ponovo borimo,“ rekao nam je on na kraju. ”Izgubili smo entuzijazam za borbu. Ne volim više da odlazm u taj deo grada.“
Ali Gruber dodaje da ga duh preduzetništva nije sasvim napustio. Kada se sa suprugom Helen budem vratio sa preko potrebnog odmora, kaže on, ostaviæemo traumu od 11. septembra iza sebe i poèeti iznova.