Predsednik Putin je održao godišnji govor o stanju nacije pred èlanovima parlamenta, ministrima i pozvanim dostojanstvenicima u raskošnoj Mramornoj dvorani u Kremlju. Predsednik se založio za veæi privredni rast i -iznad svega- viši životni standard obiènih ruskih gradjana.
Predsednik Putin je naveo da je bilo napretka; nezaposlenost se smanjila a penzije poveæale , što omoguæuje ljudima da planiraju svoju buduænost. Predsednik je pohvalio budzetski višak i poveæanje izvoza. Naglasio je, medjutim, da se privredni rast mora upotrebiti u korist obiènih ljudi. Prema njegovim reèima, stvarnog zadovoljstva ne može biti sve dok èetrdeset miliona Rusa živi u siromaštvu. Predsednik Putin se takodje založio da se Rusija više oslanja na sopstvene snage i da bude konkurentna na današnjem svetskom tržištu.
Predsednik Putin je predoèio da je posle hladnog rata gajena iluzija da æe se pred Rusijom automatski otvoriti put do svetskog tržišta. No, Rusija -po njegovim reèima-mora postati konkurentna jer joj niko neæe pomoæi da izbori sebi mesto na svetskom tržištu. Predsednik Putin je takodje kritikovao glomazni i èesto korumpirani birokaratski aparat koji zaustavlja zemlju i obeshrabruje strana i domaæa ulaganja.
Predsednik Putin je ukazao da ogromni, spori i nespretni administrativni aparat spreèava investiranje i naglasio da bi taj aparat trebalo da bude fleksibilan i efikasan. Ukazao je takodje da stare navike tesko umiru i da je podmiæivanje još uvek cest naèin za prevazilaženje administrativnih prepreka, što se mora promeniti. Ruski predsednik se založio za široke reforme da bi se pomoglo poslovanju i za preobražaj pravosudja da bi ono steklo veæe poštovanje. Putin je takodje obeæao oštrije zakonske mere protiv fašistièkih i neonacistièkih grupa i apelovao za reformu vojske.
Putin je istakao da ruska vojska mora postati profesionalnija i da se mora smanjiti obavezni vojni rok. Prema njegovim reèima, ministarstvo odbrane veæ razmatra to pitanje sa ciljem da se uvede dobrovoljna vojna služba. Predsednik se takodje dotakao ruske inostrane politike koja se-po njegovim reèima-temelji na pragmatizmu. Ponovio je takodje svoje snažno protivljenje terorizmu.
Putin je predoèio da je Rusija veæ dugo vremena suoèena sa pretnjom terorizmom i da se ne može dovesti u pitanje podrška kampanji protiv terora. Prema njegovim reèima, zajednièki napori su doprineli uništenju glavnog svetsog središta terorizma u Avganistanu. Predsednik Putin je naglasio da je 11. septembra jasno pokazao da je hladni rat okonèan, ali je upozorio da ima novih pretnji. Ruski pedsednik se takodje založio za snažnije veze sa zemljama koje su svojevremeno bile u sastavu Sovjetskog Saveza. Apelovao je i za saradnju sa Severnoatlanskim savezom i obeæao da æe raditi na veæoj integracviji Rusije u Evropu.