Grupa konzervativaca, ili ”neo-konzervativaca“, kako se obièno nazivaju, uputila je ovih dana pismo predsedeniku Bušu zatraživši od njega da ostane dosledan u svojoj podršci Izraelu okruženom tiranijom, netolerantnošæu i mržnjom. U pismu se kaže ”objavili ste rat terorizmu, a Izrael se bori u tom istom ratu“. Kako kaže jedan od potpisnika ovog pisma, Geri Šmit, izvršni direktor nevladine organizacije ”Projekat za novo amerièko stoleæe“, predsednik za sada nije odgovorio, ali to se nije ni oèekivalo. Odgovor je došao u vidu reagovanja pojedinih nižih funkcionera Bušove administracije od kojih su neki pozdravili ovo pismo, a neki nisu.
”Tipièno, ono što dobijete jesu komentari ljudi u administraciji - koji osudjuju ili podržavaju vaš korak, jer je uobièajeno da u administracijama postoje razlièita mišljenja o veæini pitanja. Time se održava debata o spornim pitanjima, kao i debata koju prenose mediji, i rasprava o tim pitanjima medju èlanovima Kongresa.“
Neki od pozitivnih komentara na pomenuto pismo došli su od neo-konzervativaca unutar administracije, koji bi bez sumnje potpisali ovo pismo da nisu vladini službenici. U medijima je izraženo iznenadjenje što su neki neo-konzervativci postavljeni na položaje u administraciji na kojima mogu da utièu na formulisanje politike, imajuæi u vidu da su neki od njih bili kritièni u odnosu na predsednika Buša. Jedan od potpisnika pisma, Maršal Vitman, rekao je dnevniku Vašington post, možda na pomalo drzak naèin, da je cela jedna grupa neokonzervativaca uspela da dobije mesta u Beloj kuæi uprkos uverenju da je postavljanje na ta mesta strogo kontrolisano. Medjutim, amerièki državni sekretar Kolin Pauel je vodeæi protivnik neo-konzervartivaca i Geri Smit priznaje da on trenutno ima odluèujuæi uticaj na formulisanje politike.
”Kada se predsednik jednom odluèio da uputi sekretara Pauela na Bliski istok, oèigledno je da æe on odredjivati sadržinu svoje misije. Prema tome, nisam iznenadjen što posrednièki napori, kako izgleda, dominiraju njegovom misijom i definišu njen tok.“
Medjutim, to bi, kaže Smit, moglo vrlo brzo da se izmeni. U tom sluèaju, predsednik bi mogao da preispita svoje pokušaje za posredovanjem i da se vrati punoj podršci vojnoj politici Izraela. Ipak, Šmit napominje da su neo-konzervativci i dalje ponešto skeptièni u odnosu na politièku orijentaciju predsednika Buša. Za to ima razloga, smatra Džon Vol, iz organizacije ”Muslimansko-hrišæansko razumevanje“, na Džordžtaunskom univerzitetu, ovde u Vašingtonu. On ukzazuje da pošto nema saglasnosti o politici koju bi trebalo voditi, predsednik nije u stanju da vodi naciju.
”Stoga je put sekretara Pauela samo potvrda toga da SAD treba da obraæaju pažnju na razvoj dogadjaja na Bliskom istoku. Ja nisam stekao utisak da je predsednik Buš dao neka specifièna uputstva Pauelu, veæ mislim da mu je jednostavcno rekao da ode i ispita situaciju na terenu.“
Profesor Vol smatra da je neokonzervativno gledište došlo u centar pažnje zbog svoje jednostavnosti. Èini se da se na neki naèin to podudara sa gledištem predsednika koji kaže - ”u ratu protiv terorizma ste ili sa nama ili protiv nas“.
”Neokonzervativci su do te mere ubedjeni u sposobnost SAD da budu jedina supersila na svetu da su spremni da kažu i to da nam nisu potrebni evropski saveznici da bismo postigli ono što želimo. Prema tome, to ignorisanje medju-kontinentalne prirode svetske politike je ono što, po mom mišljenju, može dovesti do pravih problema.“
Bez obzira da li je to to tako ili ne, neokonzervativci su veoma uporni u borbi za svoje stavove. Jedan funkcioner Stejt departmenta je rekao magazinu ”Njujorker“ - ”ti ljudi su neumorni, - otpor je prosto uzaludan.“ Kako navodi ovaj èasopis, neo-konzervativci imaju prednost doslednog, mada veoma uskog, pogleda na svet, dok državni sekretar Pauel analizira situaciju od sluèaja do sluèaja.
Neo-konzervativci su, kako navodi ”Njujorker“ zasenili Pauela isitièuæi svoje dalekosežne ideje. Oni priželjkuju novi svetski poredak koji bi, medjutim, imajuæi u vidu potrebne intervencije SAD, možda mogao da bude dosta nesredjen.