Nekada aktivni lekar, Milomir Stakiæ je bez izraza na licu slušao dok su tužioci èitali optužnicu za ubistva, masovna uništavanja i genocid, na poèetku juèerašnjeg sudjenja pred Haškim tribunalom. U optužnici se tvrdi da je taj 40-godišnjak predvodio ratnu opštinsku vlast u Prijedoru, na severozapadu Bosne, koja je, prema tužiocioma, sprovodila takozvano etnièko èišæenje. Tužioci kažu da je Stakiæ, kao gradonaèelnik, imao poslednju reè u svim opštinskim odlukama, tokom pet meseci 1992. godine. Te odluke obuhvataju i osnivanje tri zloglasna zatvorenièka logora: Omarska, Keraterm i Trnopolje, u kojima je na hiljade ne-Srba bilo zatvarano, a na stotine ubijano, muèeno i seksualno zlostavljano. Krajnji cilj tih zloèina, tvrde tužioci, bilo je prisiljavanje nesrpskog stanovništva da napusti podruèja na kojima je živelo generacijama, kako bi bila stvorema èisto srpska država. Naèin na koji su to pokušavali da postignu, rekla je tužilac Džoana Korner, pokazuje prave namere bosanskih Srba. Ona je izjavila da užasne metode, broj ubistava, zatvaranje istaknutih Muslimana i Hrvata, kao i razaranje sela, crkvi i džamija, pokazuju nameru uništavanja muslimanskog i hrvatskog življa u Prijedoru.
”Tužilaštvo kaže da sve ovo pokazuje nameru da se uništi, barem delimièno, bosansko-muslimanski i bosansko-hrvatski živalj u Prijedoru - drugim reèima najteži zloèin od svih - genocid.“
Stakiæ nije bio samo jedan od sauèesnika niti èovek iza koga su se krili drugi, rekla je tužilac Džoana Korner, veæ je bio èovek koji je potpisivao sva dokumenta. Ona je dodala da je Stakiæ bio lider koji je izjavio da Muslimani ne mogu da budu u gradskoj upravi jer je Prijedor srpska zemlja. Stakiæevi advokati priznaju da njegov potpis ima istaknuto mesto na zvaniènim dokumentima, ali tvrde da imaju dokaze da je on bi samo jedan mladi èovek koga su koristili oni koji su zaista imali moæ odluèivanja. Medju njima su i dva èoveka koji su bili optuženi zajedno sa Stakiæem, a koji više nisu živi. Nekima od Stakiæevih pretpostavljenih, koji su bili šefovi regionalnih ratnih uprava bosanskih Srba, sudi se u drugoj sudnici. Komandantima logora, koji su mu bili potèinjeni, veæ su izreèene kazne. Dvoje od najviših politièkih lidera bosanskih Srba, Momèilo Krajišnik i Biljana Plavšiæ, još èekaju na sudjenje. Medjutim, još uvek su na slobodi dojica lidera koji su imali najvišu moæ - Radovan Karadžiæ i Ratko Mladiæ. Milomir Stakiæ je bio prvi optuženi koga su vlasti u Beogradu predale tribunalu prošle godine. Pošto je jugoslovenska Savezna skupština nedavno donela zakon o saradnji sa tim sudom, tužioci oèekuju da æe i ostali optuženi uskoro stiæi u Hag.