Demokratska stranka Srbije prihvata primedbe koalicionog partnera iz Crne Gore, a potpredsednik te partije Zoran Šami smatra da se oko toga ipak može postiæi kompromis. Dakle, predstojeæi zakon koji donosimo biæe neka vrsta Lex specialisa koji bi se odnosio samo na one koji su veæ optuženi, sa idejom da oni koji u buduænosti budu optuženi pred Haškim tribunalom bi možda dobili drugaèiji zakon i moguænost da im se sudi u našoj zemlji, rekao je Šami.
Srpski ministar pravde Vladan Batiæ izjavio je da bi uslov Glavnog odbora crnogorske Socijalistièke narodne partije za usvajanje saveznog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom mogao da bude prihvatljiv za DOS i republièku Vladu, ali je izrazio rezerve u pogledu stava meðunarodne zajednice o tome i najavio dodatne konsultacije unutar srpske vladajuæe koalicije. Batiæ smatra diskutabilnom ideju da se zakon donosi samo za nekoliko pojedinaca ali i istièe da se može prihvatiti predlog o izruèivanju samo onih koji su veæ optuženi jer se radi o namenskom donošenju zakonu. Za republièku Vladu i DOS ovakva odredba može biti prihvatljiva više kao jedno politièko naèelo nego kao jedna pravna norma jer je ona pravno svakako diskutabilna i predstavlja presedan u pravnom sistemu, rekao je Batiæ i kao krucijalno postavio pitanje reakcije meðunarodne zajednice.
Predsednik Veæa graðana jugoslovenskog parlamenta Dragoljub Miæunoviæ pozdravio je odluku Socijalistièke narodne partije i ocenio da bi u danas ili sutra mogle da budu održane konsultacije oko usvajanja kompromisnog rešenja koje bi zatim bilo pretoèeno u zakon, ali nije mogao da kaže ko æe uèestvovati u tim konsultacijama.
Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je u Prokuplju prvi put pred domaæim sudovima podignuta optužnica za teška kršenja pravila meðunarodnog prava za vreme rata i oružanog sukoba. Danas je, naime, novoimenovani vršilac dužnosti Okružnog javnog tužioca u Prokuplju, Višeslav Bukumiroviæ podigao optužnicu protiv Saše Cvjetana i Dejana Demiroviæa zbog sumnje da su 28. marta 1999. godine u Podujevu izvršili krivièno delo ratnog zloèina kad su iz automatskog oružja ubili 19 lica albanske nacionalnosti.
U medjuvremenu, i posle sastanka jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, šefa koordinacionog centra za Kosovo Nebojše Èoviæa i predstavnika koalicije Povratak neizvesno je da li æe kosovski Srbi prihvatiti ulazak u Vladu i mesto meðuministarskog koordinatora za povratak raseljenih. Èlan Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanoviæ izjavio je posle sastanka kod jugoslovenskog predsednika da su poslanici koalicije Povratak i predsednik Koštunica postigli saglasnost da uèešæe Srba u Vladi Kosova zavisi od ingerencija koje bi njihovi predstavnici u tom telu imali i suštine plana za masovni povratak izbeglica i raseljenih. Ivanoviæ je rekao da je postignuta saglasnost da æe stav Srba u mnogome zavisiti od toga šta šef UNMIK-a Mihael Štajner zaista nudi. Imaæemo zajednièki nastup, neæe biti disonantnih tonova i zavisno od toga šta je spremio i kakve æe garancije dati gospodin Štajner za povratak raseljenih, u tolikoj meri æe biti i naša saradnja, rekao je Ivanoviæ.
Èlan Predsedništva Kosova Gojko Saviæ izjavio je da se èekaju sutrašnji odgovori Mihaela Štajnera, ali da æe za koaliciju Povratak biti najvažnija tumaèenja oko toga koje ingerencije i ovlašæenja æe imati ekipa ljudi koji budu radili na mestu meðuministarskog koordinatora.