M.K.: Znam da su presretnute izvesne obaveštajne poruke da je u Bugarskoj navodno održan sastanak ekstremnih islamskih terorista, povezanih sa medjunarodnim teroristièkim organizacijama. Plan je bio da se dignu u vazduh amerièki objekti u Sarajevu. Te informacije su bili sasvim pouzdane i specifiène i iz tih razloga su bošnjaèke vlasti preduzele akcije protiv ekstrimista. Veæ duže vreme se zna o postojanju relativno aktivne grupe stranih islamskih ekstremista u Bosni, koji su ostali u toj zemlji nakon rata u Bosni i Hercegovini.
B.M.: Govoreæi o ekstremnim muslimanima koji su se borili u Bosni i tamo ostali, da li su te osobe povezane sa medjunarodnim terorizmom?
M.K.: Postoje razlozi zbog kojih su mudžahedni došli da se bore, tokom najtežeg perioda rata u Bosni. Poznato je da su neki od njih prošli kroz logore za obuku u Avganistanu, kojima su upravljali Taliban i Al Kaida. Te veze zabrinjavaju struènjake u kontra-obaveštajnim službama, koji se bore protiv terorizma. To je svakako ozbiljno pitanje, ali treba isto tako navesti da su ti ljudi sada u Bosni zbog toga što u odredjenom momentu, tokom rata u toj zemlji, niko iz inostranstva nije bio spreman da pomogne legitimnoj bošnjackoj vladi. To je otvorilo vrata teroristima i drugima koji su bili spremni da pomognu.
B.M.: Ali, medjunarodna zajednica izražava zabrinutost povodom moguæe umešanosti Al Kaide u aktivnostima u Bosni?
M.K.: Èesto se èuje da je otkriven neki terorista, i neka zavera, ali sve što se obelodani je samo èinjenica da su neki od tih ljudi bili obuèeni u Avganistanu. Od 11. septembra, samo ta èinjenica je bila dovoljna za otvorenu osudu takve osobe zbog veza sa Al Kaidom, mada èesto nije bilo jasno o kom logoru ili podruèju Aganistana se radi i gde su te osobe operisale.
B.M.: Prema amerièkom zakonu, ilegalno je finansijski pomagati dobrotvorne organizacije, ukoliko se ta sredstva kanališu za teroristièke aktivnosti. Šta bi moglo da se uradi da se ta praksa spreèi?
M.K.: To je veoma aktuleno pitanje, naroèito posle 11. septembra. Sekretarijat za finansije je preduzeo brojne mere da bi onemoguæio prikupljanje sredstava za teroristièke aktivnosti. Naravno, to je amerièki zakon koji se uglavnom odnosi na Sjedinjene Države. Medjutim, u inostranstvu Sjedinjene Države vrše diplomatski pritisak da se onemoguæi priliv sredstava teroristima, ukoliko se uspostvi da se radi o akcijama prikupljanja sredstava za terorizam i Al Kaidu. To je naravno teška diplomatska igra i èesto zavisi od spremnosti dotiènih zemalja na saradnju. Na primer, sa Saudijskom Arabijom je daleko teže saradjivati, a Sjedinjene Države nemaju jedinstven pristup tom pitanju. One vrše pritisak na razne zemlje, ali u tome nemaju jednak uspeh.