Po mišljenju naše sagovornice javna debata o radu Haškog tribunala više je nego dobro došla:
“Mislim da je to upravo potrebno. Sve vlade i zemlje koje podržavaju Tribunal treba da razmotre njegov rad i posebno da li je optuženima obezbeðena adekvatna odbrana i pravièni sudski postupak. Na nedavno održanom pretresu na Kapitol hilu izložena je opšta ocena da je u tom pogledu bilo propusta i naglašen je sluèaj Blaškiæa. No, nije zakljuèeno da su ti propusti pravilo niti posledica namernog propusta Tužilaštva.”
Upitana da li smatra da su na tribunalu dve strane – tužitelji i branitelji optuženika – ravnopravni, naša sagovornica je rekla:
“To je u svim sistemima cilj, a samo se u nekima to i ostvari. Tužitelji imaju po prirodi posla veæa ovlašæenja, i zbog toga se mora uložiti dodatni napor kako bi se branitelji optuženika mogli sa njima izjednaèiti. U svakom sluèaju, ako tužitelji raspolažu dokazima koji optuženika mogu osloboditi krivice, oni su dužni da o tome obaveste drugu stranu, što se kako mi se èini – nije dogodilo u sluèaju braæe Kupreškiæa.
Meðutim, sluèajevi kakvima se bavi haško tužilaštvo posebno su teški, kaže Nina Bang-Jensen, jer se dokazi èesto moraju tražiti od raznih obaveštajnih službi. Ta je èinjenica posebno izražena u sluèaju optuženog generala Hrvatske vojske, Ante Gotovine, koji se nalazi u begstvu.
“To je vrlo komplikovan sluèaj, baš zbog te obaveštajne komponente. Meðutim, forum za razmatranje svih tih problema je Tribunal. Ako optužnica protiv njega nije zasnovana na èvrstim dokazima, ako ona zaista ima politièku pozadinu – kao što je to navedeno na nedavnom kongresnom pretresu – onda bi Tribunal optužnicu mogao vrlo brzo da odbaci, i od suðenja ne bi bilo ništa. No, to se može dogoditi jedino ako se gospodin Gotovina pojavi pred sudom.”
Povodom kritika da je Tribunal iskljuèivo usredsreðen na kažnjavanje optuženika, Nina Bang Jensen kaže:
“Mislim da za tu tvrdnju ima malo dokaza. Želim da podsetim da postoje kritièari Trribunala koji tvrde suprotno – koji tvrde da optužnica nije bilo dovoljno, da je tribunal spor, da se ne bavi stvarno odgovornima, da èak i oslobaða odgovorne za ratne zloèine. Jer, ako se pogledaju statistièki podaci, može se videti da Tribunal nije u stvari osudio mnogo ljudi, niti je poslao u zatvor veliki broj ljudi. ”
Na nedavnom pretresu je takoðe iznesena kritika na raèun pobornika uspostavljanja stalnog Meðunarodnog suda za ratne zloèine. Po reèima Nine Bang-Jensen kritièari takvog suda imaju pravo kada izražavaju bojazan od moguæe nekontrolisane moæi tužilaštva. Meðutim, naša sagovornica takoðe smatra da postoji naèin da se takve bojazni otklone i da o svim tim opasnostima treba voditi dalju javnu debatu.