E.Z.: Potrebno je nastaviti stabilizaciju valute i strukturalne promene koje æe zemlji obezbediti postepeni rast životnog standarda i poveæanje bruto domaæeg proizvoda. U konkretnom smislu, to podrazumeva važno prestruktuiranje domaæih preduzeæa i dalje napore za stvaranje adekvatnih uslova za novu, tržišnu ekonomiju, koji æe biti posebno povoljni za ekspanziju privatnog poslovanja i privatnog sektora. Trenutno privatni sektor je dinamièan i profitabilan, ali još uvek je vrlo malog obima, zbog birokratskih prepreka i nedovoljne dostupnosti izvorima finansiranja tog sektora. Pored rešavanja problema stare ekonomije, koja se sastoji od preduzeæa sa ispražnjenim investicionim fondovima i preteranim brojem radnika, vlada takoðe treba da preduzima mere za neometan razvoj privatnog sektora.
J.J.: Šta biste preporuèili: poslovne poduhvate malog obima ili velika preduzeæa? Socijalistièko preduzeæe je uglavnom veliko, pod kontrolom države i najèeše ima monopol na tržištu. Sa stanovišta MMF-a, šta je bolje za post-komunistièku privredu, rast malog biznisa ili velika preduzeæa?
E.Z.: Potreban je pragmatièan pristup. Jugoslavija je naravno nasledila veliki broj preduzeæa u državnom vlasništvu, ali veæ preduzima pozitivne mere kako bi ih prestruktuirala, uèinila efikasnijim i konaèno privatizovala. Istovremeno, ne treba vršiti diskriminaciju u odnosu na privatni sektor, veæ treba dopustiti da najbolji pobede -- što je najbolje i sa ekonomskog stanovišta. J.J.: Šta je potrebno za podsticanje takve dinamiène privrede?
E.Z.: Pored prestruktuiranja preduzeæa, potrebno je donositi i druge, èesto bolne odluke, kao što je otpuštanje radnika, pre nego što preduzeæe može da se privatizuje. Slièno je sa bankama, koje bi od sada morale strogo da vode raèuna o tome da odluke o dodeli kredita budu izuzetno promišljene. Takoðe je potrebno uvoditi dalje promene zakonskog sistema, kako državna preduzeæa ne bi bila favorizovana u odnosu na privatna. Smatram da je takoðe važno da meðunarodna zajednica pomogne Jugoslaviji, posebno u pogledu obnove infrastrukture koja je u teškom stanju zbog desetogodišnje izolacije zemlje, nedovoljnih ulaganja i ratnih šteta. Moglo bi se reæi da neadekvatna infrastruktura ometa privredni rast Jugoslavije i da je zbog ogranièenih domaæih sredstava strana pomoæ apsolutno nužna.
J.J.: Sve post-komunistièke zemlje imaju problem sa korupcijom, sivom ekonomijom, sistemom liènih veza. Da li MMF preporuèuje naèine na koji se mogu izbeæi takve pojave?
E.Z.: MMF svakako posveæuje pažnju pitanju korupcije, naèinu uprave, jer funkcionalni napredak i prave promene nisu moguæe u uslovima loše uprave i bez transparentnosti. Moglo bi se reæi da su u proteklih godinu dana jugoslovenske vlasti u tome postigle znaèajan progres, posebno u pogledu sistema budžetiranja, koji je zajedno sa poreskim sistemom znatno pojednostavljen. Vlada je takoðe znatno unapredila prikupljanje poreza, posebno poreza na potrošnju cigareta, naftnih proizvoda i drugog.
J.J.: Koliko je dug period za jednu post-komunistièku ili pak post-ratnu ekonomiju, kao što je jugoslovenska, da se uèvrsti na putu ka tržišnoj privredi?
E.Z.: Jugoslavija je otpoèela proces tranzicije veoma brzim tempom. Vlada kao da je u izuzetnoj žurbi da obavi posao koji je u drugim zemljama tranzicije trajao mnogo duže. Jedan od razloga je možda što se imalo vremena za razmišljanje, a vlada ima i tu prednost da uèi na iskustvima drugih zemalja tog podruèja koje su na putu privredne tranzicije još od poèetka 1990-tih. Taj proces, po pravilu, dugo traje i veoma je postepen. Ukoliko Jugoslavija bude uvela odgovarajuæi zakonski i institucionalni okvir, i ukoliko uspe da uspostavi veoma stabilan makro-ekonomski sistem -- na èemu veæ uveliko radi -- za oèekivanje je da æe i ostalo biti ostvareno. Kao i druge republike bivše Jugoslavije, ona ima na raspolaganju veoma talentovan izvor preduzetništva. Do kasnih 80-tih je imala mnogo prosperitetniju privredu od dosadašnje, tako da postoji veæ odreðena tradicija i poznavanje tržišta što je možda nedostajalo drugim bivšim komunistièkim zemljama tog podruèja. Te prednosti se mogu iskoristiti i one mogu obezbediti visoke stope privrednog rasta i to u sasvim skoroj buduænosti.