Prvo roèište je održano jula 2001. i èovek koga njegovi sledbenici smatraju borcem za srpsku stvar, a mnogi drugi ”kasapinom Balkana“ jasno je stavio do znanja šta misli o medjunarodnom tribunalu:
”Smatram ovaj tribunal lažnim tribunalom, i optužbe lažnim optužbama. Ilegalan je jer ga nije formirala generalna skupština Ujedinjenih nacija, stoga nemam potrebe da imenujem advokate da me brane u ilegalnom organu.“
Od samog poèetka Miloševiæ ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema sudu, i to se nije promenilo na narednim roèištima. Odbio je da odgovara na pitanja sudija i umesto toga držao politièke govore -- napadajuæi tribunal i tvrdeæi da je nevin.
”Jedna od taèaka optužnice odnosi se na proterivanje 800 hiljada albanskih civila sa Kosova, što je - izmedju ostalog - navelo NATO i njegove saveznike na vazdušnu kampanju protiv Jugoslavije 1999... Da se prisetimo sudjenja u Nirnbergu... 21. 1945.“
Sudija Medjunarodnog vojnog tribunala, lord Lorens, zatražio je od 22-jice nacista da se izjasne po taèkama optužnice koja ih je teretila za zloèin protiv mira, zloèine protiv èoveènosti i ratne zloèine.
”Pozivam optužene da se izjasne da li su krivi ili ne za zloèine za koje su optuženi.“
Bio je to poèetak nirnberških sudjenja koja su, kažu eksterti, poslužili kao uzor za upostavljanje Haškog suda. Profesor prava na Amerièkom univerzitetu, ovde u Vašingtonu, Dajan Orentliker -- inaèe i savetnik u odseku pravnog fakulteta koji se bavi istraživanjem ratnih zloèina -- kaže da se Haški tribunal oslanja na pravnu eksperitzu onih koji vladaju vrlo komplikovanim pravnim kodeksom na tom polju:
”Tribunal za ratne zloèine poèinjene u bivšoj Jugoslaviji sprovodi -- prvi put posle pedeset godina -- medjuanrodno humanitarno pravo bazirano na vrlo složenoj materiji koja je proistekla iz sudjenja u Nirnbergu. Pola veka je ta materija bila netaknuta; i sada se pred haškim sudijama postavlja zadatak da je interpretiraju. Nema mnogo pravnih struènjaka koji znaju šta medjuanrodno humanitarno pravo zapravo znaèi. Stoga je bilo vrlo važno da se nadju struènjaci za taj pravni domen koji æe moæi da deluju profesionalno i odgovorno.“
Kao što je to bio sluèaj na sudjenju nacistima u Nirnbergu, tužioci Haškog tribunala terete Miloševiæa da je, koristeæi istu taktiku, predsedavao zloèinaèkim planom za sprovodjenje takozvanog ”etnièkog èišæenja“. Tužioci tvrde da je taj plan na Kosovu rezultirao deporatacijom 800 hiljada i ubistvom 900 Albanaca. Prema pravnim struènjacima, stav Slobodana Miloševiæa otežava predsedavajuæem sudiji Rièardu Meju vodjenje postupka jer Miloševiæ koristi svaku priliku da se udalji od svrhe procesa i da drži govore u kojima napada trbinal, NATO i sastav Haškog suda:
”Sudovi treba da budu nepristrasni. A pogledajte ovaj sud -- optužnica je podignuta u skladu sa onim što tvrdi britanska obaveštajna služba. I sudija je Englez.“
Sudija Mej je više u navrata bio primoran da iskljuèi Miloševiæev mikrofon i opomene optuženog da æe mu se blagovremeno pružiti moguænost da govori -- što je i bio sluèaj na roèištu 30. januara kada je Miloševiæ, izmedju ostalog, zatražio da ga sud pusti da se brani sa slobode... Nina Bang Jensen, izvršni direktor neprofitne organizacije koja podržava rad medjuanrodnog tribunala za zloèine poèinjene u Ruandi i bivšoj Jugsolaviji -- Koalicije za medjunarodnu pravdu -- smatra da je svima, koji to žele da vide, jasno da tribunal i oni koji u njemu rade nisu pioni NATO-a, kako to tvrdi Miloševiæ:
”Svi koji obidju tribunal mogu da vide da se radi o instituciji Ujedinjenih nacija koja ima svoje službenike, profesionalnce iz svih krajeva sveta. Oni ne primaju naredjenja od NATO-a niti bilo koje zemlje èlanice NATO-a.“
Miloševiæ ostaje pri tome da se sam brani; i sud je - posle njegovog odbijanja da se izjasni - zaveo da optuženi tvrdi da je nvein. Rièard Diker, direktor Programa za medjuanrodnu pravu pri organizaciji Hjumar Rajts Voè, ocenjuje je da pred haškim tužilaštvom mukotrpan zadatak jer Miloševiæ odbija advokata:
”Biæe teško objasniti javnosti zažto izostaje prizor koji svi oèekuju na sudjenju -- odnosno prisustvo advokata koji se prepiru, iznose argumente, uskaèu jedni drugima u reè. Na ovom sudjenju situacija æe biti drugaèija, i stoga mislim da se pred sudije postavlja izazov. Moraæe da obezede da se NE ostavi pogrešan utisak, da sudjenje bude ne samo pravièno veæ da kao takvo bude u javnosti i prihvaæeno.“
Tužioci su prihvatili taj izazov: oni smatraju da raspolažu èvrstim dokazima i da æe, uz iskaze mnoštva svedoka -- a veruje se da æe ih biti 90 -- moæi da dokažu Miloševiæevu krivicu. Tokom sudjenja na uvid sudu æe izneti na stotine dokumenata, video snimaka, mapa i izveštaja forenzièara. No i pored toga, ukazuje Nina Bang Jensen, tužiocima predstoji težak zadatak:
”Oni moraju da dokažu da je Miloševiæ znao, ili da je trebalo da zna, da su snage pod njegovom kontrolom vršile zloèine nad nenaoružanim civilima. Zakon o ratovanju se temelji na premisi da vojska, policija i predstavnici vlasti ne smeju napadati nenaoružane civile.“
Zamenik glavnog tužioca u Hagu, Grem Bluit, ukazuje da se optuženima savetuje da imaju pravnog zastupnika. On smatra, medjutim, da æe Slobodan Miloševiæ, koji to odbija, ipak imati pravièno sudjenje:
”To je njegov izbor, taktika, i ne vidim da je zbog toga proces manje fer. On smatra da na taj naèin može sebi obezbediti bolje rezultate. Ne smatram, medjutim, da se time podriva proces. Ljudi mogu slobodno da imaju poverenja u praviènost postupka.“
Tužioci Haškog tribunala se još uvek nadaju da æe spojiti optužnicu za zloèine na Kosovu sa onima koje SM terete za etnièko èišæenje i genocid u BiH i Hrvatskoj. Dugooèekivano sudjenje treba da poène 12. februara: pogled sveta æe biti uperen u Hag iz mnoštva razloga, ukljuèujuæi i pitanje da li bi haško iskustvo moglo da posluži kao model za druga sudjenja i druge tribunale planirane za osobe optužene za kovanje zavere za teroristièke napade izvršene 11. septembra prošle godine.